Čovek skojim se kraljica Elizabeta družila bio je moćni premijer Vinston Čerčil, koji je novu kraljicu isprva dočekao s neprijateljskim stavom. Smatrao ju je nemoćnom i ne previše inteligentnom devojkom, a Elizabeta je to znala. Međutim, u to vreme nije bilo mudrijeg političara od Čerčila, ni u Engleskoj ni u svetu. Elizabeta ga je izabrala za svog mentora. Njih dvoje su postali prijatelji – stari političar i mlada kraljica koja je brzo usvojila sve lekcije svog učitelja. Kada je preminuo, prekršila je kraljevski protokol – umesto da, kao što priliči, stigne poslednja na ispraćaj, Elizabeta je došla prva, čak pre njegove porodice, kako bi istakla koliko joj je značio.
Sredinom pedesetih godina brak Elizabete i Filipa prolazio je kroz krizu. Kraljica se u potpunosti posvetila poslu – biti kraljica je težak posao. Filip je, zbog njenog statusa, morao da napusti mornaricu i ostao je u drugom planu, bez svojih pređašnjih zaduženja. Demonstrativno je počeo da je vara i imao je stalnu ljubavnicu, zbog čega je Elizabeta bila primorana da se javno oglasi i izjavi kako njen brak nije ugrožen.
Za savet kako da se ponaša prema mužu obratila se njegovom ujaku, lordu Luisu Mauntbaten, čoveku komplikovanog karaktera i sumnjive reputacije. Mauntbaten, poznat po mnogim tajnim i kompromitujućim vezama, dao joj je korisne savete. Objasnio joj je da su Filipove prevare pokušaj da povrati samopouzdanje i da bi unapređenje njegovog statusa moglo smiriti situaciju. Filip je pred venčanje s prestolonaslednicom morao da se odrekne svojih naslednih titula. Postao je vojvoda od Edinburga, grof od Merioneta i baron od Griniča, ali je izgubio status princa.
Dana 22. februara 1957. godine Elizabeta je Filipu dodelila titulu princa. Šta su jedno drugom rekli u tom trenutku ostaje tajna, ali Filip se vratio porodici.
Onaj ko mnogo zna i ume često nije lak za saradnju. Elizabeta je tražila pomoć od ljudi koji su joj mogli pružiti znanje i iskustvo, ne od onih koji su joj se samo dopadali. Njena otvorenost, želja da razume i nauči, izazivali su poštovanje i simpatije.
Treća lekcija: Kraljica uvek ide korak ispred
Elizabeta je prva na svetu odlučila da se njeno krunisanje prenosi na televiziji. Na Božić 1957. godine debitovala je s prazničnom porukom u TV programu, koju su milioni Britanaca i stanovnika Komonvelta gledali iz svojih domova. Njene poruke postale su tradicija.
Kada se krajem šezdesetih monarhija našla u krizi zbog bunta omladine protiv prošlih tradicija, Elizabeta je dozvolila ekipi BBC-a da nekoliko meseci snima njen život, što je rezultiralo dokumentarnim filmom Kraljevska porodica. Taj film, koji je istovremeno gledalo 30,6 miliona ljudi, pomogao je da se obnovi ljubav prema kruni.
Godine 1976, tokom posete Kraljevskoj kancelariji za signale i radare, Elizabeta je poslala svoj prvi e-mail. Decenijama kasnije, 1997. godine, daleko pre velikih britanskih novina, pokrenula je prvu internet stranicu kraljevske porodice.
Osim toga, ona je uvela trend savremenog "kolor blokinga" – kombinovanja jarkih boja u odeći. Njeno ružičasto-crveno odelo sa dodele Zlatne medalje Reda svetog Jovana ostalo je upamćeno.
