Pegi Haris iz Vernona u Teksasu nosi u sebi priču o ljubavi, požrtvovanju i istrajnosti, koja traje već gotovo osam decenija. Davne 1944. godine, udala se za svog dečka Bilija Harisa, ali njihova bračna sreća bila je kratkog veka. Nakon samo šest nedelja braka, Bili je pozvan u vojsku kao pilot i poslat na bojište u Normandiji, odakle se nikada nije vratio.
Za Pegi, tih šest nedelja bilo je dovoljno za čitav život. "Bili i ja smo bili venčani samo šest nedelja, ali ja sam odlučila da to bude za ceo život,“ kaže ona. Međutim, ono što je usledilo nakon Bilijevog odlaska pretvorilo je njen život u decenijsku potragu za odgovorima.
Misterija koja je trajala 68 godina
Bili je 17. jula 1944. godine otišao na dužnost, ali Pegi nikada nije dobila zvanične informacije o njegovoj sudbini. Prvo je smatran nestalim, zatim su stizale kontradiktorne informacije – da je živ i da se vraća, a onda i da je poginuo i da je sahranjen na različitim mestima. Bile su čak i sumnje da to nisu njegovi posmrtni ostaci.
"Pisala sam svima i pitala za bilo kakve informacije o mom suprugu. Poslednji put pisala sam kongresmenu 2005. godine. Dobila sam odgovor da se i dalje vodi kao nestao", priseća se Pegi.
Tek 2005. godine, zahvaljujući uvidu u vojničku evidenciju koju je pretražio njihov rođak, istina je konačno isplivala na površinu. Bili je bio među vojnicima koji su poginuli u Normandiji i sahranjen je na američkom vojnom groblju u Francuskoj.
Heroj jednog sela
Ono što Pegi nije očekivala bio je herojski status koji je Bili stekao u jednom malom francuskom selu.
U selu La Vant, gde se Bilijev avion srušio, stanovnici ga i danas pamte kao heroja. Uprkos kritičnoj situaciji u vazduhu, uspeo je da zadrži kontrolu nad avionom dovoljno dugo da izbegne pad na selo i tako spasi živote civila. U znak zahvalnosti, seljani su poslednjih 60 godina organizovali šetnje u njegovu čast tri puta godišnje. U selu postoji i ulica nazvana po njemu – Rue Billy Harris.
Njegov čin nesebičnosti ostavio je neizbrisiv trag na njihovu zajednicu. Meštani i danas zbog njegovog herojskog čina, ostavljaju cveće na njegov grob.
Ljubav koja ne prolazi
Pegi Haris od tada redovno posećuje Bilijev grob i šalje cveće deset puta godišnje – za njegov rođendan, godišnjicu venčanja, Božić i druge važne datume. Kao poslednja udovica koja obilazi ovo groblje, ona kaže da joj to vreme koje može provesti uz njega znači sve.
"Kada ljudi razmišljaju o kraju, shvate da nisu prošli kroz ovako nešto", kaže Pegi, koja je jedna od poslednjih udovica koja i danas posećuje ovo groblje.
Njihova priča nije samo priča o ratu i gubitku, već o ljubavi koja ne poznaje granice i vremenske prepreke. O sećanju koje traje zahvaljujući nesebičnim delima jednog čoveka i zahvalnosti zajednice koja ih nikada nije zaboravila.
NE PROPUSTITE
Pogledajte zanimljivu priču o paru koji se upoznao u trećem dobu:
Bonus video:
