Jelena iz Rusije podelila je svoju emotivnu i potresnu priču u jednoj grupi na Fejsbuku, gde je otvoreno govorila o svom teškom detinjstvu i traumama koje su je pratile tokom odrastanja. U svojoj ispovesti, Jelena otkriva kako je, uprkos svemu što je preživela, danas srećna, udata žena i majka troje dece. Njena priča pruža uvid u bolne uspomene i trenutke koje nosi iz detinjstva, ali i u snagu i hrabrost koja ju je dovela do života kakav sada ima.
"Danas sam srećna, udata žena i majka troje dece. Ali kada sam bila dete, nisam bila potrebna nikome. Veoma dobro se sećam tog perioda svog života. Postoji mnogo trenutaka koje stalno pokušavam da zaboravim, ali ne uspevam. Tek kada sam bila tinejdžerka, saznala sam da me ni tata nije želeo. Ali najstrašnije sećanje mi je ono kada me majka ostavila samu u prodavnici. Imala sam samo pet godina."
Tog dana su zajedno krenule do prodavnice, iako se Jelena seća da su uveliko krenuli njihovi loši odnosi i da joj je majka svakodnevno govorila: "Otkad sam te rodila, život si mi zagorčala."
"Nakon toga mi je oštro naredila da je sačekam kod frižidera sa sladoledima, da se ne usudim da krene za njom, je "može svašta da se desi", okrenula se i otišla."
Dok je stajala sama, prišao joj je nepoznat čovek i ponudio da joj kupi neke slatkiše, pitao je zašto je sama i uplakana.
"Ja rečenice tog čoveka nikad neću da zaboravim, ne zato što su one upečatljive i važne, nego zato što mi je u tom momentu trebala uteha, trebala mi je pažnja, da neko pokaže da mu je stalo do mene."
Ubrzo nakon toga, Jelena se našla u sirotištu. Stalno se nadala da će se majka vratiti po nju, da je samo trenutno bila ljuta i da će je proći taj osećaj.
"Mesec dana pre nego što će me usvojiti jedna porodica, moja majka je došla u sirotište, ali ne da plače ili se izvini, ili moli za oproštaj – došla je da mi još jednom surovo obrazloži kako je moje rođenje upropastilo njen život. Rekla mi je kako zbog mene nema karijeru, kako je niko i ništa, kako nije mogla da pronađe sreću jer niko nije hteo ženu sa detetom. Čak i tada sam je molila da me ne ostavlja, ali ona se okrenula i dalje sa mržnom u glasu dobacivala mi najgore stvari koje je mogao neko da mi izgovori."
Nakon trideset godina, Jelena je konačno pronašla snagu da se osvrne na taj događaj i pronađe zahvalnost u srcu.
"Tek sada mogu joj reći: Hvala ti ženo što si mi dala šansu da odrastem u normalnoj porodici, gde su roditelji imali toliko ljubavi da usvoje ostavljeno dete. Hvala ti što si me, svojim surovim postupkom, naučila da cenim one koji me vole i spremni su na sve zbog mene," ispričala je Jelena.
Jelena nije imala priliku da joj išta kaže, ali da je mogla, to bi bile reči zahvalnosti zbog svega što ju je taj majčin odlazak naučio.
