Raša Popov je bio srpski književnik, glumac, televizijski novinar i zvezda televizijske serije "Fore i fazoni". On je zaista bio neverovatna ličnost, jedan jedini i neponovljivi - večiti dečak.
Iako je bio autor više desetina knjiga za decu i odrasle, izdvaja se jedna njegova pesma koja predstavlja možda najsjajnije umetničko delo:
Moja duša
Moja duša je staro vino bez pretakanja komad bajatog hleba gutanog bez žvakanja
Moja duša je svoj sopstveni vrag krvopija Sama sobom narcisoidno se opija
Moja je duša mešina stara na šinama Komad hleba na milost crnim ptičurinama
Ona ni ne sluti sve tajne smišljene grožnje Po međunarodnom domaćem redu vožnje
Ponekad ne znam da li duša ta je i moja Da li jeste numerisana il’ je bez broja
Samerljivo li je šta daje, a šta uzima Nit’ znam koliki prostor ona zauzima
Može li je ikoji silnik srpkom popiti I kakvim će se bunilom on opiti.
Iako smo navikli od njega da čujemo uglavnom dečije pesmice, ovo je dokaz kakav je umetnik bio i koliko je raznolik njegov opus.
Večita inspiracija mu je bila njegova ljubav Radojka. Koliko ju je voleo i koliko su bili vezani svedoči i reakcija Raše Popova iz jedne emisije.
U emisiji koja se prikazivala na B92 “Hoću da znam” iz 2013, na pitanje novinarke: “Kako ste”, Raša je iskreno odgovorio:
“Dobro sam. Noćas sam sanjao kako me zove moja pokojna žena”, rekao je i zaplakao.
“Eto, kad me pitate kako sam, da vam kažem”.
Obrisao je suze, odmahnuo rukom i dao sve od sebe da razgovor nastavi normalno, dostojanstveno i emotivno.
O bolu zbog gubitka njegove Rade svedoče i suze Raše Popova u ovoj emisiji u kojoj je gostovao nedugo nakon njene smrti. Nežne, pesničke prirode, iskren i saosećajan, Raša nije uspeo da sakrije koliko mu je teško pao njen odlazak.
Reklo bi se da je to bila ljubav na prvi pogled. Oboje su bili studenti književnosti kada su se upoznali. Raša je pričao kako je za vreme predavanja pokušavao da uhvati pogled lepe i dostojanstvene studentkinje, i na kraju, kada je uspeo, za njega, sve do smrti nije postojala nijedna druga žena, sem Redojke Milojević Popov.
Pored ljubavi prema književnosti, Rada i Raša delili su i ljubav prema deci. Trudili su se da i svoju i tuđu decu izvedu na pravi put. Jedno drugom su bili velika podrška i pomoć. Rada je radila kao profesor, a njene priče o đacima Raši su često bile inspiracija.
Nakon Radojkine smrti, Raša je svaki put kada bi ulazio ili izlazio iz stana pomilovao njenu sliku, jer bi tako imao osećaj da su i dalje u kontaktu.
S druge strane Rašina razdragana ličnost nas je od detinjstva učila mnogim stvarima kroz igru, pa je tako on imao jednu divnu pesmicu, stihove koje je recitovao deci kako bi ona što bolje i brže savladala izgovor slova R:
Putovanje za Orom
"JutRos rano zoRom,
Krenusmo za ORom,
kRntijom smo spoRom,
PRošli FRuškom GoRom.
I dRndavim šoRom,
pRed smRdljivim toRom,
sReli se sa tvoRom,
PRavom noćnom moRom,
Izborili zorom, o pRispeću skoRom
u pRekrasni Orom!"
Svoje poslednje dane dočekao je "u magli". Godinama se borio sa dijabetesom i ta bolest je znala da mu "zamutila um" pričala je njegova ćerka.
Sin Bojan je uspeo da mu ispuni poslednju želju pre nego što je veliki Raša Popov preminuo.
Bojan je radio u Rusiji kao sveštenik i ovako je pričao o ocu:
"Pre nedelju dana mi je obećao da će ostati živ, dok ja ne stignem u Srbiju da se oprostimo. Znao je da ne mogu ranije da dođem. Ispunio je to obećanje," rekao je Bojan za Informer dodajući da je ocu očitao molitvu nakon ćega je on preminuo.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
