Koliko ju je voleo i koliko su bili vezani svedoči i reakcija Raše Popova iz jedne emisije.
Reklo bi se da je to bila ljubav na prvi pogled. Oboje su bili studenti književnosti kada su se upoznali. Raša je pričao kako je za vreme predavanja pokušavao da uhvati pogled lepe i dostojanstvene studentkinje, i na kraju, kada je uspeo, za njega, sve do smrti nije postojala nijedna druga žena, sem Redojke Milojević Popov.
Pored ljubavi prema književnosti, Rada i Raša delili su i ljubav prema deci. Trudili su se da i svoju i tuđu decu izvedu na pravi put. Jedno drugom su bili velika podrška i pomoć. Rada je radila kao profesor, a njene priče o đacima Raši su često bile inspiracija.
O bolu zbog gubitka njegove Rade svedoče i suze Raše Popova u jednoj emisiji u kojoj je gostovao nedugo nakon njene smrti.
Nežne, pesničke prirode, iskren i saosećajan, Raša nije uspeo da sakrije koliko mu je teško pao njen odlazak.
U emisiji koja se prikazivala na B92 “Hoću da znam” iz 2013, na pitanje novinarke: “Kako ste”, Raša je iskreno odgovorio:
“Dobro sam. Noćas sam sanjao kako me zove moja pokojna žena”, rekao je i zaplakao.
“Eto, kad me pitate kako sam, da vam kažem”.
Obrisao je suze, odmahnuo rukom i dao sve od sebe da razgovor nastavi normalno, dostojanstveno i emotivno.
Nakon Radojkine smrti, Raša je svaki put kada bi ulazio ili izlazio iz stana pomilovao njenu sliku, jer bi tako imao osećaj da su i dalje u kontaktu.
