Moja duša
Moja duša je staro vino bez pretakanja
komad bajatog hleba gutanog bez žvakanja
Moja duša je svoj sopstveni vrag krvopija Sama sobom narcisoidno se opija
Moja je duša mešina stara na šinama Komad hleba na milost crnim ptičurinama
Ona ni ne sluti sve tajne smišljene grožnje Po međunarodnom domaćem redu vožnje
Ponekad ne znam da li duša ta je i moja Da li jeste numerisana il’ je bez broja
Samerljivo li je šta daje a šta uzima Nit’ znam koliki prostor ona zauzima
Može li je ikoji silnik srpkom popiti I kakvim će se bunilom on opiti.
Bunar
Srećan padam ka dnu konačnog bunara Željan da dokonam šta je ispod te vode Kriju li se onde diskovi računara Na kojima piše gde svrha naša ode
Znam da će sloboda nagraditi padanje Posle kratkotrajne vretenaste ronidbe Kroz vodu i kroz blato dna i kroz probadanje Oslobođen najzad od podlačke gonidbe
Jedino mi dušu podmukla sumnja mori: A šta ako je to prolaz u svet još gori?
Sistemski narod
O da smo narod sirov divalj Kraj praiskonskih voda živalj
Njihove bi nas bombe mlele Kao lisice mrave pčele
Bunar po bunar bi venuo Ćovek po čovek bi šenuo
Ali mi smo sad sistem složen Iz jedne peći vatrom ložen
Iz iste čaše vodom pojen Ludilom istim smrtno dojen. (napisano 1999. godine)
