Zamolite svoje roditelje
Zamolite svoje roditelje da vam kažu gde se žito melje.
Saletite svog velikog strica da vam kaže gde raste pšenica.
Dovedite dedu iz predgrađa da vam kaže kako se hleb rađa.
Da li vam je bar u školi neko objasnio gde izvire mleko?
Sutra ćete biti moreplovci a ne znate šta raste na ovci.
Sutra ćete biti vojskovođe a nećete znati gde zri grožđe.
Stasaćete bistri i veseli ne znajući šta ste dužni pčeli.
Stasaćete lepi, jaki, zdravi ne shvativši šta ste dužni kravi!
Prkosna pesma
Ja rab Božji Srbin sa prosedom bradom izjavljujem dragovoljno kroz lance i žicu pred svedocima Silom, Mukom i Nepravdom da sam kriv i da priznajem krivicu!
Kriv sam što sam neko a ne niko i netko
Kriv sam što u doba opšteg srbobrsta idem u pravoslavnu crkvu doduše poretko i što se krstim ovako s tri prsta!
Kriv sam što jesam a treba da nisam
Kriv sam odavno što stojim uspravno i gledam u nebo, umesto u travu
Kriv sam što se drznuh protiv krivde kriv sam što opet slavim svoju krsnu slavu!
Kriv sam što pišem i čitam ćirilicom.
Kriv sam što pevam, smejem se i psujem a ponekad i lajem
Kriv sam i priznajem da ne znam što znam i da znam što ne znam
Kriv sam, i da završim s najvećom krivicom (pre nego što se zacenem od smeha), kriv sam tvrdoglavac što sam Pravoslavac i Svetosavac i što ne verujem u sveti zločin i oproštaj greha!
Kriv sam i grešan dakle što postojim i kad već postojim i još drsko stojim što bar ne priznam da ne postojim!
Ako to priznam da sačuvam glavu izgubiću časni krst i krsnu slavu
Ako ne priznam crno mi se piše ceo svet će na moju Zemlju da kidiše
Rulje bivših ljudi lopova i golja
čopori robota i drugih monstruma kidisaće na moje voćnjake i polja i na moju belu kuću pored druma oko koje kao najlepše odive cvetaju trešnje, jabuke i šljive.
Pa evo priznajem i to za spas roda
Ja više ne postojim skinite me s liste
Ja sam od sad samo vazduh, svetlost i voda tri elementa koja vam koriste
A ovo što pred vama govori i hoda to je ono što vi od mene stvoriste!
Moja ružna slika ozverena lika koju umnožavate u večeri i jutra to je slika vaše svesti i podsvesti to nisam ja, spolja to ste vi – iznutra!
Moj dušmanine sa hiljadu ruku s hiljadu slugu i sluškinja laži ubrao si mi sunce ko jabuku i radost čistu ko bulka u raži
Moji će potomci piti jed i čemer a tvoji već piju gorku medovinu za krvav novac kojim puniš ćemer rasprodajući moju đedovinu
Usud će ti ludačku košulju obući i tada će se malo razdaniti ili će planeta od sramote pući i sve nas u isti ambis sahraniti!
Mnogo ste važne Zemljo moja mila Ti i Tvoje sestre Istina i Pravda
čim se na vas digla ovolika sila čim su na vas zinule krivda i nepravda.
Rulje bivših ljudi ubica i golja čopori robota i drugih monstruma palacaju na tvoje voćnjake i polja i na moju belu kuću pored druma oko koje kao najlepše odive cvetaju lipe, jabuke i šljive.
Šta će ovde džihadlije krstaši, farmeri koji Ti čereče sinove i kćeri
Mora da su čule belosvetske bande da imaju zlatna srca pa ih vade da ih presade u sopstvene grudi ne bi li i oni tako bili ljudi.
Gospodo tužioci suci i dželati ispisali ste mi svoje zapovesti po zenicama najfinijem staklu što teže živim, lakše ću umreti
Zašli ste mnogo u noć poodmaklu ali uzalud ćete linčovati najgostoljubiviji narod na planeti (zbog čega ćete goreti u paklu) jer LJudsko Srce čudo nad čudima neće da se primi u vašim grudima!
Mi se ne plašimo smrti crne vuge već ropskog života i bolesti duge
Smrt je česta pojava međ nama Srbima kao što su proleće, leto, jesen, zima
I nije strašnija pogotovu danju od suše, poplave, zemljotresa, mraza kad je čovek sretne na svome imanju okađene duše i svetla obraza.
Zlonamernici siti i maniti sve mi zabraniste u rođenoj kući al ne može mi niko zabraniti da pevam i da se smejem umirući a to se vama više ne događa ni kad svadbujete ni kad vam se rađa!
Poštedite me koca i konopca i razapnite me na vrhu planina ko vaši praoci što su mog Praoca Isusa Hrista Nazarećanina.
Ja ću da gledam a vi zažmurite inače će vam se oči rasprsnuti od sjaja mog lica Samo, požurite što pre me razapnete pre ću vaskrsnuti!
Ekološka azbuka
Ako Budete Više Gajili Drveće Đaci Ekolozi, Živećete Zdravi I Jaki Kao Lavovi, Ljudi Moraju Nezagađene Njive Orati, Pšenicu Radosti Sejati, Tako Će Uvek Fino Hraniti.
