Rajka iz Donjeg Vakufa započinje priču bolnom temom.
"Moja majka je nas pet imala, sin od osam godina i otac su joj isti dan umrli i isti dan je sahranjena bila. To je jako slomilo. Postala je nomćna i pala na postelju, u tom momentu je malo ušteđevine imala."
Rajka priča da su je tada njene sestre kod sebe prihvatile. Rekle da će da vode računa o njoj, a onda su uradile nešto što joj ni najveći neprijatelj ne bi učinio.
"Kad je majka pala na postelju rekle su: Pođi ti majko kod nas dok se ne oporaviš. Kad su joj uzele svu ušteđevinu, onda su je i isterale napolje. Kad su krenule da kreče izbacili su joj stvari."
Rajka je sa svojim mužem tada majku primila kod sebe. Negovala je i pazila, ali je njena majka bila puna gorčine.
"Primili smo je u kuću muž i ja. Bila je kod nas, al svaki dan plakala. Tako je tužna i umrla."
Posle njene majke ostale su dve krave, dvoje teladi, ta neka ušteđevina i kad su sestre sve uzele, onda su nju poslale u dom za stara lica. Ali je Rajka uzela kod sebe.
"Bilo mi je teško sa majkom jer ona nije dobro čula. Plašila sam se da je ne udari auto, al nisam imala srca da je ostavim u domu, niko takvu starost nije zaslužio".
U 80-im sa štapom u ruci, Rajka čuva životinje od kojih mnogo mlađi beže.
"Ako sam ne zaradiš, neće ti niko ništa dati. Svi imaju svoje probleme, svesna sam da moram sama da se borim."
Kaže da pred zimu proda pola koza da bi kupila seno, da prehrani ostale.
Stara je i nemoćna, ali se bori i ima veliku dušu. Uprkos zdravstvenim problemima, Rajke je uvek nasmejana i spremna je da prati svoje koze mezimice.
Rajka je othranila četvoro dece i svi dođu kad mogu.
"Kad imaju vremena oni me obiđu. Ni kod jednog deteta nije siguran posao. Jedno radi za dnevnicu, jedna je čistačica, svi se bore za egzistenciju. Obiđu me kad mogu. Ja ih razumem."
