Strukovni nutricionista dijetetičar Marijana Babić, prelepa Sremica koja načinom života i izgledom sve oduševljava, pre svega je mama petoro dece, a onda i veoma uspešna poslovna žena koja radi dva posla.
Za razliku od većine žena koje se zaustave na drugom detetu, plavokosa Sremica imala je sasvim drugačije planove kad je reč o porodici. Apsolutno ih je ostvarila i sad uživa u svom bogatstvu dokazujući da je to nijednog trenutka nije omelo u uspešnoj karijeri. A kad ih zajedno sretnu u šetnji mnogi su ubeđeni, veli, da im je bebisiterka ili vlasnica privatnog obdaništa a ne majka petoro dece.
Marijana Babin je osim mame petoro dece i nutricionista dijetetičar, a nedavno je ispričala i kako izgleda jedan njen običan dan.
- Rasporedi su zalepljeni po ormarima i na frižideru, kako bi se olakšalo i meni i njima, jer kada je više dece, ne mogu se držati u glavi dani i vreme njihovih školskih i vanškolskih obaveza. Moje obaveze traju od jutra do mraka. Radnim danima ustajem svako jutro oko pola pet, spremam se za posao, jer uvek radim pre podne od pola sedam na Institutu u Sremskoj Kamenici kao nutricionista dijetetičar. Starija deca idu u kontrasmenu u školu, tako da uvek pre podne jedno od njih ostaje kod kuće da se brine o mlađima. Tu, naravno, priskaču u pomoć njihov tata i deda (moj otac) oko prevoza i pomoći, ali su većinom samostalni."
Kao i većina mama, kada se vrati sa posla, Marijanu čekaju dodatne obaveze:
"Kada se vratim sa posla, stavljam veš u mašinu da se pere, sudove u mašinu koje su deca koristila pre podne, uvek me dočeka u stanu da nešto pospremim i posklanjam za njima, kuvam ručak uglavnom za dva dana. Oni su svi uključeni u postavljanje i raspremanje stola i pomažu mi oko spremanja stana (svakom dam neko zaduženje). Nakon ručka, popodne, uglavnom držim program ishrane pacijentima (to radim privatno u svojoj kancelariji kod kuće). Posle toga, spremam deci večeru, obavljamo higijenu i svi se smeštamo u krevet. Ja, tada najviše volim nešto korisno da pročitam, jer u to vreme imam mir i istinski uživam", ispričala je nedavno za Yu mamu.
Marijana ističe da je oduvek želela da ima veliku porodicu, a navela je i koje su prednosti:
"I sama potičem iz mnogodetne porodice. Imam tri starija brata i mlađu sestru. Rasla sam u dinamičnim uslovima, imala sam obaveze od malena, naučeni smo sve da delimo, da brinemo jedni o drugima, pa tome i danas učim svoju decu. Po meni, imati više dece, bez obzira na moja lična odricanja u životu, smatram da je prednost. Kada dobijete ili kupite neku materijalnu stvar, euforija i sreća vas drže jedan kraći period. Kada dobijete svoju decu, imate neiscrpnu ljubav, sreću i zadovoljstvo za ceo život. To je jedini istinski kapital koji ostaje iza nas."
Kako su izgledale njene trudnoće i porođaji?
"Moje trudnoće i porođaji su bili po nečemu slični, po nečemu različiti, nikada isti. Svu decu sam rodila prirodnim putem i sve bebe su mi na rođenju težile oko 4kg. Mogu samo da ohrabrim sve žene, koje čeka porođaj, da se ne plaše, da smo mi žene predodređene da to iznesemo i da je to jedini bol koji donosi nešto dobro. Svaki naredni, jači bol, bliži vas susretu sa vašom bebom. Predlažem svim budućim mamama da pohađaju školicu za trudnice, jer će im mnogo pomoći u psihofizičkoj pripremi."
Marijana je pre par meseci gostovala i na TV B92 gde je na pitanje da li im meša imena, rekla uz osmeh da meša! Dva fakulteta koje je završila jesu hotelski menadžment na novosadskom Matematičkom fakultetu ali pošto je zasnovala porodicu i rodila prvo dete odabrala je Srbiju i porodicu a ne inostranstvo. Kaže i da ju je oduvek interesovala i zdrava ishrana pa je nutricionizam diplomirala u Beogradu.
Navodi i da joj zdušno pomaže i bivši suprug s kojim je u sjajnim odnosima zbog dece, kao i da se prevoze autom registrovanim za 7 osoba.
Koliko joj je treba hrane u proseku za dan?
Dnevno joj, dodaje, treba za prosečan ručak kilo mesa, na dan 2 litra mleka, voće, povrće... i kaže da je finansijski izuzetno zahtevno ali da radi i državno i privatno te da nekako uspeva. Deca su joj samostalna i paze na ove mlađe i naučeni su da paze jedni na druge, da sami uzmu da jedu, da se srede, obuku, spreme za školu... Osim oca dece, dosta pomaže i deda koji najmanju povede u vrtić. Kad su bili mali pomagale su joj i mama i svekrva a sad su deca poodrasla pa mogu sama.
Ono što je dilema mnogih žena koje maštaju o velikoj porodici jeste kako da se mama više dece posveti svakom detetu jednako i da svi dobiju podjednaku pažnju: "Svako dete je različito. Svi dobijaju istu količinu ljubavi od mene, ali je jako važno da sa svakim svojim detetom razgovarate, da poznajete njegove želje i potrebe, da ga razumete. Sa decom treba istovremeno biti i prijatelj i pedagog i na taj način ćete izvući najbolje iz njega." - rekla je Marijana, mama petoro mališana.
Kada sednete na kraju dana i osamite se, šta je najteže u majčinstvu, a na čemu ste posebno zahvalni?
"Postoji jedna interesantna izreka koja kaže: "Malo dete je mala briga, a veliko dete je velika briga". Kada su mali, potpuno zavise od vas, malo spavate, niste spokojni kada imaju imaju viroze... Kada porastu, mnogo su samostalniji, ali ulaze u pubertet, imaju svoje mišljenje, želje, razmišljate da li su u dobrom društvu... sekirate se zbog toga... Ali, u svemu tome, najvažniji je svakodnevni razgovor sa njima. Zahvalna sam što mi se svaki moj trud i ulaganje u moju decu vratio u pozitivnom smislu." - ističe mama.
Postoje pravila koja moraju da se poštuju
Marijana je istakla da u njihovoj porodici postoje pravila koja moraju da se poštuju, kao i da su deca naučena da pomažu jedni drugima, odnosno da stariji daju primer mlađima.
Za sve žene koje žele više dece Marijana poručuja: "Biće izazova, to je normalno, ali je lepo u isto vreme biti majka više dece. Kada bih vratila vreme unazad, ja bih opet izabrala isto."
Šta nikada ne daje deci da jedu?
Marijana Babin je nutricionista dijetetičar i otkriva šta je to što najčešće sprema deci, kako izgleda jedan uobičajen meni za doručak, ručak i večeru?
"Kada posmatrate jednu piramidu ishrane, primetićete da su tamo zastupljene sve vrste namirnica u određenoj količini. U osnovi su žitarice (predlažem da budu od celog zrna), odmah nakon toga dolaze na red voće i povrće (savetujem da se u što većem procentu uzimaju u svežem obliku, jer se termičkom obradom uništavaju vitamini i enzimi, koji su nam važni za otpornost organizma). Zatim, meso, jaja i mleko su bogati izvori proteina, koji su važni za rast i razvoj.
Ne treba preterivati količinski sa ovim namirnicama, ali neka budu zastupljeni u umerenim količinama na dnevnom meniju. Pokušajte da pronađete domaće proizvođače od kojih ćete ih kupovati. Mesne prerađevine, brzu hranu i grickalice bih isključila iz ishrane (paštete, salame, čipseve), jer većina istih sadrži mnogo soli i pojačivača ukusa. Ti pojačivači su loši za ishranu dece i odraslih iz razloga što utiču na receptore u mozgu i tu leži zamka, jer bivamo "navučeni" na te namirnice sve više, a onda nam hrana koja je u svom prirodnom obliku postaje neukusna.
Doručak treba da je bogat integralnim žitaricama i voćem, sa dodatkom sirovih orašastih plodova i smenenki, mogu da se kombinuju i slane varijante poput integralnih žitarica sa barenim jajima ili kačamak i jogurt.
Ručak podrazumeva neko bareno povrće, mršavo meso (piletina, čuretina ili morska riba), sveža salata i integralni hleb. Slična moze da bude i večera. Užine neka budu u vidu svežeg voća, koje može da se kombinuje sa orašastim plodovima ili semenkama, ako nisu bili zastuljeni u doručku. Takođe, važan je dovoljan unos tečnosti (najbolje čiste vode)", objasnila je Marija.
Jedna namirnicu svojoj deci bi potpuno ukinula.
"Ja bih deci ukinula beli šećer, jer je to namirnica koja nema nijedan benefit, a na duge staze samo štetu nanosi organizmu. Brojne studije su pokazale da beli šećer crpi kalcijum iz kostiju i zuba, stvara zubni karijes, dovodi do gojaznosti i okidač je za dijabetes, ima visok glikemijski indeks koji izaziva nagli insulinski skok i stvara kiselu sredinu (koja je pogodno tlo za razvoj gljivica i bakterija). Treba uzimati dovoljno svežeg voća i povrća uz sve ono što sam prethodno navela", priča i dodaje:
"Svu svoju decu sam dojila minimum godinu dana. Četvrto dete je dojeno čak dve godine. Majčino mleko je idealno prilagođeno nutritivnim, energetskim i kalorijskim potrebama deteta. Kako dete raste, majčino mleko se menja u odnosu na njegove potrebe. Dojenje je spasilo milione beba širom sveta. Štiti od respiratornih i crevnih infekcija, od astme, alergija, dijabetesa i mnogih drugih bolesti, sto je potvrđeno brojnim studijama. Nijedna mlečna formula ne može u potpunosti da zameni ono što je priroda dala i savetujem svim majkama, ukoliko imaju mleka, da doje svoje bebe, jer je to nešto najdragocenije što pored ljubavi mozete da im date u prvoj godini života." - ističe Marijana.
Stil / Yumamma
