Mirela i Ivan Njarko iz Hrvatske su među onima koji su otišli u Irsku u želji da izgrade sa sebe bolju budućnost. Oboje su iz Osijeka, a u Dablin su se preselili iz Zagreba, gde su do tada radili. Ona je diplomirani ekonomista, on diplomirani inženjer elektrotehnike. U skladnom braku su godinama i imaju dvoje dece.
Dobio poslivnu ponudu koja se ne odbija
„Deca i ja smo se preselili u Irsku 2016. godine, a Ivan je došao šest meseci ranije. Oboje radimo u struci. U Hrvatskoj je Ivan radio u telekom kompaniji kao viši specijalista za govorne mreže. U Irskoj, njegov prvi posao je bio u IT kompaniji koja je tada radila za Vodafone Ireland. U Hrvatskoj sam radila u nekoliko banaka, a ovde radim za Bank of Ireland (najveća komercijalna banka u Irskoj, na primer) kao produkt menadžer za kreditne kartice“, rekla nam je Mirela.
Ivan i Mirela su rođeni u različiti državama, imali su različite načine odgoja, ali avanturistički duh je ono što ih spaja.
„I Ivan i ja smo se često selili. On je rođen u Gani, ja sam rođen u Bosni i Hercegovini. Obojica smo došli u Osijek i iz Osijeka u Zagreb. Oduvek smo bili zainteresovani za odlazak u inostranstvo, uglavnom da se testiramo i vidimo da li ćemo uspeti da nađemo posao van Hrvatske, koliko su naši profili i radno iskustvo zanimljivi kompanijama sa većih tržišta, gde je veća konkurencija“, objašnjava Mirela razlozi za preseljenje u Irsku.
Ivan kaže da ga je „posao pronašao” jer je dobio ponudu iz Irske u vreme kada nije aktivno tražio posao.
„To smo shvatili kao „ulaznicu“ za našu avanturu. Niko od nas nije bio u Irskoj pre preseljenja i odlučili smo da prihvatimo izazov jer je to zemlja engleskog govornog područja koja je raj za IT momke. A ni tržište finansijskih usluga ne stoji loše. Nismo se do sada pokajali, a nadam se da nikada nećemo“, kaže ovaj bračni par.
Mirela od početka radi u istoj banci, ali na drugoj poziciji, dok je Ivan promenio tri posla. Zadovoljni su svojim prihodima. Plate im, kažu, svake godine rastu.
„Taj rast zavisi od individualnog rezultata u prošloj godini, koji se meri u odnosu na ciljeve definisane na početku godine, a odnose se na poslovne ciljeve i ciljeve iz vašeg individualnog poslovnog razvoja i koliko ste ih ostvarili. Složeniji ciljevi po pravilu znače da idete ka nadmašivanju i donosite veće povećanje plata“, objašnjava Mirela.
Pored veoma dobrih plata, kompanije u Irskoj nude niz dodatnih pogodnosti za privlačenje talenata i kvalitetne radne snage.
„To su beneficije koje utiču na dnevne troškove. Recimo, privatno zdravstveno osiguranje, dani blagostanja – to vam je kao dodatni odmor ako želite da odvojite vreme za sebe ili da provedete više vremena sa porodicom – zatim plaćeni fitnes, besplatni obroci na poslu, rad na daljinu...“, Ivan nabraja i dodaje:
"Ako vam se dete razboli, možete se dogovoriti bez problema. Ovo se prvenstveno odnosi na fleksibilno radno vreme koje sami organizujete kako biste bili sigurni da ćete posao obaviti. Ako vam se dete razboli ili brinete o bolesnim roditeljima, lako možete da radite nestandardno radno vreme – recimo od 8 do 10, zatim od 12 do 15 i od 18 do 20. To možda nije slučaj u svim preduzećima u Irska, ali u našoj jeste. Uglavnom radimo od kuće. Jedan dan smo u kancelariji, a određeni broj dana u godini možemo da radimo iz druge zemlje“, kažu.
Napominju da se kompanije u Irskoj jednostavno takmiče ko će ponuditi bolje uslove kako bi dokazali da im je stalo do svojih zaposlenih.
„Postoje različiti programi: od stručnog obrazovanja do programa za razvoj karijere ili promene unutar kompanije, programi za zaposlene iz inostranstva, za zaposlene koji brinu o bolesnom članu porodice kod kuće, za one koji se vraćaju na posao posle duže pauze. ..", objašnjavaju.
Cene i troškovi života u Irskoj su visoke, ali i plate, kažu Mirela i Ivan i dodaju da je najveći problem stanovanje.
„Malo je stambenih jedinica za izdavanje, pa su cene dosta visoke. I teško je naći stan ako ste tek stigli u zemlju. Neke profesije ne mogu sebi da priušte samostalan život, bez obzira na lokaciju stana, pa ljudi žive sa cimerima, iznajmljuju samo sobu u stanu i slično."
Mirela i Ivan su nedavno kupili kuću. Računica im je pokazala da je iznos zakupnine postao jednak mesečnoj rati kredita. Režijski troškovi su, kažu, dosta porasli poslednjih godina, ali je irska vlada u nekoliko navrata građanima davala finansijsku pomoć za režijske troškove, što je donekle smanjilo pritisak na kućne budžete.
Priča o skupim vrtićima u Irskoj već je poznata. „Potrebna je jedna cela prosečna plata da se pokrije cena vrtića za dvoje-troje dece. Malo je vrtića i svi su privatni. Osnovne i srednje škole su javne ili privatne. Državne škole su, naravno, besplatne, a privatne srednje škole koštaju između 5.000 i 8.000 evra godišnje, skoro kao neki fakulteti. Sve škole uglavnom idu po istom nastavnom planu i programu, tako da nema razlike u samom obrazovanju, ali u privatnim školama postoji element socijalnog statusa jer tamo idu deca imućnijih roditelja“, kaže Mirela.
Irci su, ističe ona, veoma druželjubivi, topli i komunikativni. Piju kafu u pokretu i druže se na otvorenom. S te strane, njoj i Ivanu je bilo lako da se uklope u novu sredinu. Samo su njihovoj deci u početku nedostajali prijatelji i trebalo je vremena da savladaju jezik.
„Bilo je teško, ali nije dugo trajalo. Mi odrasli prolazimo kroz pravo prilagođavanje jer smo drugačije navikli. Mislim na hranu, jezik, drugačiju kulturu i vožnju s druge strane puta“, dodaje ona kroz smeh.
Kako izgleda prosečan dan u Irskoj?
„Kafa se pije u hodu i generalno ima manje vremena da se sedne za kafu. Mnogo vremena se provodi napolju, družeći se na otvorenom, bez obzira na vremenske uslove. Irci vole da putuju u inostranstvo, izlaze na večeru i vole pabove. Sviđa nam se što ovde žive ljudi različitih kultura i što naša deca doživljavaju da su deo mešovite zajednice. Hrvatska je u tom smislu i dalje monolitna, a ovo nam ovde više odgovara jer je i naša porodica mešovita“, ističu i nastavljaju:
„Oni su prilično optimistični i nemaju tendenciju da dramatizuju. Na primer, kada se desi greška na poslu ili u školi, oni se fokusiraju na to kako da poprave te greške što je pre moguće i nauče nešto od njih. Naš fokus je da osiguramo da se greške ne dešavaju. Razlika između ta dva pristupa je u tome što se tamo gde su greške „dozvoljene“ lakše ispravljaju i brže se radi“, objašnjava Mirela.
Na pitanje šta im najviše nedostaje iz Hrvatske, Mirela i Ivan kažu – porodica, prijatelji i hrana.
„Ali ni to nije nepodnošljivo i ne čini nas nezadovoljnim svim tehnologijama koje imamo. A novac takođe igra veliku ulogu, jer ako možete češće da putujete kući da jedete mamine sarme, biće vam sigurno lakše“, kažu.
Mnogi koji su se preselili u Irsku imali su problema da se naviknu na tamošnju klimu. Mirela kaže da joj je u početku smetalo što se u jednom danu smenjuju četiri godišnja doba, ali se vremenom navikla.
„Super je što nema vrućine, nikad. Ovde sam naučio da ne postoji loše vreme, samo loš izbor odeće. Sviđa mi se i to što su dani leti jako dugi, pa u junu pada mrak oko 22.30. Druga strana jednačine je da su dani zimi veoma kratki. Svi misle da ovde nema sunčanog vremena i to uglavnom važi za zimski period, a leti je druga priča“, napominje Ivan.
Što se tiče planova za budućnost, Mirela i Ivan kažu da ih još nisu napravili.
„Za sada ostajemo ovde. A možda se odlučimo za još jednu avanturu pred penziju, na primer u Kanadi ili SAD. A možda u Hrvatskoj ili Gani“.
Stil / n1info.hr
