Tamara Božović ponosno ističe činjenicu da je Romkinja i svim silama se bori da svom narodu obezbedi bolju budućnost i oslobodi ga nekih tradicionalnih shvatanja koja su mnogima od njih uništila život. Upravo je na svojoj koži osetila razne strahote. Baš one su je navele da napravi veliki zaokret i krene sama od nule.
Ističe da je rođena iz greha, ali smatra da je došla na ovaj svet sa važnim zadatkom - da promeni svest kod Roma. U najtežim trenucima utehu je našla u pisanju, te je tako nastala i knjiga "Ljubavi jedne Romkinje".
Tamarina životna priča je potresla celu srpsku javnost, jer retko ko bi mogao da izdrži monstruozne stvari koje je ona iznela na svojim leđima. Uprkost tome, izdigla se iz svega i postala je jaka i uspešna žena.
- Moj bivši suprug me je zaista voleo, on je divan i fantastičan čovek kao i njegov tata. Bavila sam se poljoprivredom, ali ta žena me nije volela. Kad su došli da me prose videla sam da će mi veliko zlo naneti. Koliko god me je šibala kroz život, ja sam ojačala. Od svega mi je bila proradila i štitna žlezda, koju sam morala da operiše. Bile su komplikacije, te sam doživela i kliničku smrt, ali ostala sam živa. Džabe im mermer po kućama kad taj mermer zahteva robinju - priča Tamara.
Iako je sa suprugom uspostavila dobar odnos, svekrva joj nije dala mira. Ističe da je njen brak vrlo brzo postao disfunkconalan. Nemile situacije su stvarale u njenoj glavi sve veću presiju, što je uticalo na njeno fizičko i psihičko stanje, ali i na odnos sa sinovima.
- Kada se rodio moj drugi sin, svekrva ga je prisvojila, kao da je njen. Jedom prilikom mi je otela tanjir iz ruke i rekla: ''šta si radila, pa misliš da si zaslužila da jedeš?'' Ja sam se borila i pospremala kuću koliko sam mogla. Ono što je najvažnije je da se čovek trudi da zaradi svoj dinar i bude samostalan. Ne smete dozvoliti da budete pod lancima i nečijom upravom. Moj muž je želeo da mi pomogne, ali nije imao moć, jer mu je ona na neki način bila šefica - otkrila je Tamara.
Zaklela da će dići ruku na svekrvu, ako joj još jednom bude nanela zlo - tako je i bilo. Nije više mogla da trpi monstruozne postupke, ali su je njena deca, kao i volja za životom sprečili da napavi tragediju.
- Trpela sam teror od svog muža, jer je mislio da ću ga prevariti. Jednog dana, nakon niza uvreda i torture, odlučila sam da odem, makar nemala ni za hleb. Znala sam da sam sinovima potrebna živa, a ne mrtva. Umeo je da mi kaže da sam ku*va, a da bih mu odbrusila, rekla sam:''Prevariću te, samo da znaš''. Moja svekrva je imala naviku da me šiba i gađa s čim stigne, a kad mi je prekipelo, rekla sam da ću je prijaviti. Posle devet godina maltretiranja, prebila sam svekrvu - priznala je.
Završila je na ulici, bez podrške najmilijih. Nije znala ni gde će, ni šta će da radi, ali je imala jasan cilj - da svojoj deci i sebi obezbedi bolju budućnost. Nije se preudala, niti je tražila pomoć od drugog muškarca.
- Moj otac nije ni znao da li sam živa pet godina, niko se od moje porodice nije interesovao za mene. Danas sve što imam i što mi je dao Gospod Bog je zahvaljujući meni samoj - rekla je.
Iako je odmalena nije život mazio, uspela je da dopre do svesti ljudi, postala predstavnica svetske organizacije Roma i autorka je nekoliko književnih dela. Ali najponosnija je na ulogu majke troje dece.
- Otkako sam se rodila, živim i dobro i zlo, više sam prošla loše nego dobro. Život me ne mazi, loše sam shvaćena i sa tim se borim celog života. Kroz moje greške sam samo ojačala. Najveća greška mi je što puno praštam ljudima i što ne iskoristim onaj momenat da uzvratim udarac koji su zaslužili jer sam celog života branila pogrešnu armiju koja me sputavala. Sve što sam položila sam ostvarila, zaradila i stekla sama. Bogu hvala za sve što čini za mene, jer kada ljudi nisu imali razumevanja, ja sam to činila. Nešto sebi ne mogu da oprostim, jer nisam imala načina kada sam se pobunila protiv tradicije kao žena Romkinja, koja želi da živi svoj život onako kako jedno žensko dete želi da živi. Bila sam kidnapovana, u svakoj lošoj situaciji sam nalazila i dobre stvari. Jedini iskren prijatelj mi je u životu bio moj tata, ali onda kada je trebao da bude tu nije bio tu - objašnjava Tamara i nastavlja:
- Jedina nepovratna investicija u životu jeste vreme, a to vreme sa mojim sinovima niko ne može da mi vrati. Moja familija mi je okrenula leđa, ostala sam na ulici. Ponosna sam na sebe što nisam potrčala u muški zagrljaj, nego sam se hrabro borila i stekla da dobijem sud za svoja dva sina. Zbog čoveka sa kojim sam živela devet i po godina u braku, njegova majka je podmetnula velike zamke, sud koji sam dobila pravo na svoju decu i ja imam život iza sebe zbog toga što sam živela na ulici, družila sam se sa uličnim i fer igračima - istakla je onda ona.
