Svoj put poslovnog uspeha započela je veoma rano, zahvaljujući finansijskoj stabilnosti njene porodice.
Roditelji Jevreji su završili u logoru
Prve godine života provela je u Subotici jer su joj roditelji kao Jevreji bili u logoru.
Njeno jevrejsko poreklo nije joj samo donosilo privilegije, već i odgovornost. Kroz istoriju, jevrejska zajednica se suočavala sa izazovima i preprekama, ali je takođe pokazala izuzetnu otpornost i istrajnost.
Narod koji je prošao veliku traumu, a nije dozvolio da ta trauma utiče na njihov život, stvorio je jaku i stabilnu jevrejsku zajednicu. Zasigurno je takva zajednica utemeljila Mirin karakter, čineći je jakom i stabilnom ženom.
Karijera Mire Adanje Polak
Pred polazak u školu, Mira se iz Subotice doselila se u Beograd.
Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Beogradu i koledž u Švajcarskoj. 1967. godine je diplomirala je na Grupi za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a usavršavala se u Švajcarskoj, Velikoj Britaniji i Sjedinjem Američkim Državama.
Na Televiziji Beograd se zaposlila 1971. godine, kada zvanično započinje njena novinarska karijera, po kojoj je danas najprepoznatljivija.
Njeni prvi poslovni koraci bili su obeleženi ne samo talentom i upornošću, već i privilegijom koju je donosilo jevrejsko porodično nasleđe.
Tokom dosadašnje karijere snimila je više od dve stotine dokumentarnih emisija pod nazivom Ekskluzivno s "Mirom Adanjom Polak".
Usađena jevrejska tradicija
U njenoj porodici duboko je usađena njihova jevrejska tradicija i sama je umela da kaže u pojedinim intervuima da je ona tradicionalna žena i da je njen suprug glava kuće. Prepustila mu je da on bude autoritet porodice.
Njeni roditelji su bili uspešni i školovani ljudi. Omogućili su Miri da istaži svet već od najranijih godina.
Osim stabilnih materijalnih resursa, Mira je imala privilegiju da je vaspitavaju jako obrazovani roditelji.
Njen otac Solomon Adanja bio je ugledni doktor-urolog, pukovnik JNA i profesor na Vojnomedicinskoj akademiji, dok je majka Katarina bila istoričar umetnosti.
Njihova posvećenost znanju i umetnosti usadila je Miri ljubav prema istaživanju i učenju. Ova podrška nije samo oblikovala njeno znanje, već je takođe inspirisala njenu strast prema novinarstvu.
"Detinjstvo sam provela u Bulevaru JNA broj 2, sa sestrom Gordanom i bratom Đorđem i najvažnije od svega bilo je to što smo imali dvorište, opisala je legendarna novinarka svoje odrastanje.
Svojim strogim roditeljima duguje zahvalnost za disciplinu.
Šta je Mira govorila o roditeljima
"Setite se koliko puta ste dali prioritet nekoj drugoj situaciji.... niste otišli kod roditelja, niste obišli majku, oca, tetku... Bilo je nešto drugo hitnije, važnije... A setite se gde odete kada Vam je nešto teško, bitno, jedva rešivo, kada ste tužni, neraspoloženi... odete kod njih... posebno kod majke... jer jedino ona razume bez rezerve... ništa ne pita, samo sluša, a Vi se već samim tim što ste došli i govorite svoju muku, osećate bolje i lakše.
Roditeljska kuća je spas u svakoj situaciji, kakva god ona bila. Srećni su oni koji dugo imaju žive roditelje, jer je to sigurna, zagarantovana, bezrezervna oaza razumevanja i opraštanja za sve.
Bozićni ručak je mesto gde se srećete sa porodicom koju i retko viđate. To je dan kada se svi okupe. Sve vas ispitaju, nema zadrške niti obzira, sve će vas ispitati, i to unakrsno, a Vi ćete se kao dete zateći u neprilici ako nešto pokušavate da sakrijete. Taj mikroskop kroz koji vas porodica gleda najsuroviji je i najkorisniji uređaj. Od vas zavisi kako ćete tumačiti dobijene rezultate.
Zato se lepo obucite i spremite za susret sa najmilijima koji su vam, kako god Vam to danas izgledalo, jedino pravo utočište i zagarantovano razumevanje i za sve dobro i za sve loše što vam se događa. Porodica je zaštita koju dobijate na rođenju, a od Vas zavisi koliko ćete to ceniti. Šta god uradili, šta god postigli, jedinu ocenu dobijate uvek od onih koji Vas poznaju najbolje.
Posle Božića znaćete da li ste položili životni ispit", napisala je Mira na svom Fejsbuk profilu.
"Moji roditelji uvek su imali vremena za svoju decu. Bili su strogi ako to podrazumeva da se tačno zna kad je ručak, kad se ide u krevet, do kog doba uveče devojka iz dobre kuće može da ostane na zabavi. Patrijarhalno sam vaspitavana čemu sam stalno pružala otpor. Gordana i Đorđe i dan-danas imaju običaj da kažu kako njih niko nije vaspitavao, već su samo gledali „kako tata i mama vaspitavaju Miru“ .
