Kada dete dođe na svet, nije ni svesno koliko breme na leđima može da nosi zbog postupaka roditelja. Iako svako zaslužuje svoju šansu da izgradi život kakav želi, obično se može čuti u narodu rečenica da "iver ne pada daleko od klade". Pojedini primeri potvrđuju čuvenu izreku, dok postoje i situacije koje je demantuju. Hitler, kao jedan od najvećih diktatora svih vremena, zvanično nije imao dece, kako je naglašeno u istorijskim izvorima. Mnogi bi rekli da je to srećna okolnosti, jer ne može se ni zamisliti kakva budućnost bi očekivala njegove naslednike. Sa druge strane, potomci drugih ljudi, koji su ostali upamćeni po zlu, imali su različite sudbine...
Jakov Džugašvili, sin Josefa Staljina
Jakov Džugašvili je bio Staljinov prvorođeni sin. Nikada se nije dobro slagao sa ocem. Kao 23-godišnjak pokušao je samoubistvo, ali je preživeo. Staljinov jedini komentar bio je: “Ne može čak ni da puca pravo”.
Kada je počeo Drugi svetski rat, Jakov je dobio čin artiljerijskog potporučnika i otac mu je naredio da “ide da se bori”. Manje od mesec dana nakon odlaska, zarobili su ga nacisti. Hvatanje Staljinovog najstarijeg sina koristili su za širenje antisovjetske propagande. Po nemačkim logorima je proveo skoro dve godine.
Jakovljeva smrt obavijena je velom misterije. Navodno, posle poraza kod Staljingrada, nemačka komanda je želela da zameni Staljinovog sina za feldmaršala Fridriha Paulusa, koga je zarobila Crvena armija. Po priči, Staljin je na ovo odgovorio: “Ja vojnika za feldmaršala ne menjam!”
Iako ova verzija događaja nikada nije potvrđena, Staljinov kćerka Svetlana Alilujeva u svojoj knjizi “Dvadeset pisama prijatelju” navodi: “U zimu 1943-44, nakon Staljingradske bitke, otac mi je prilikom jednog od naših retkih sastanaka rekao: “Nemci su ponudili da razmene Jašu za bilo koga od njihovih... Ja da pregoravam s njima?! Ne, rat je rat!””
Te 1943. godine, u 36. godini, Jakov je umro u logoru u Nemačkoj. Zvanično je objavljeno da je poginuo u pokušaju bekstva, ali se smatra da je izvršio samoubistvo tako što se zatrčao u ogradu kroz koju je prolazila struja.
Niku Čaušesku, sin Nikolajea Čaušeskog
Bračni par Čaušesku, Nikolaje i Elena, gospodari života i smrti miliona Rumuna, imali su troje dece - ćerku Zoju i sinove Valentina i Nikua.
Valentin je bio fizičar, a Zoje matematičarka i, iako nisu živeli potpuno “nevinim” životima (povezivani su sa skandalima i finansijskim malverzacijama), uglavnom su se držali podalje od politike i pogubnog uticaja roditelja. Najmlađi Niku bio je potpuno druga priča…
Niku je, kao i njegov stariji brat, bio fizičar, ali osim toga i alkoholičar i nasilnik. Divljao je po bukureštanskim ulicama. Na meti “bludnog” predsednikovog sina bili su svi – devojke, žene, ugostitelji, vozači, a prema pojedinim izvorima i poznati sugrađani poput atletičarke Nađe Komaneči. Posle očevog pada sa vlasti na teret mu je stavljen veliki broj razbojništva i silovanja.
Niku je imao ogromnih problema sa alkoholom, a preminuo je 1996. godine na jednoj bečkoj klinici.
Deca Idi Amina
Idi Amin Dada, predsednik Ugande od 1971. do 1979. smatra se jednim od najbrutalnijih diktatora u modernoj svetskoj istoriji. Bio je otvoreni poligamista, a broj njegovih ljubavnica meri se u stotinama. Zvanično je bio oženjen šest puta, a zapadni izvori kažu da je imao preko 40 dece.
Neka od njih potpuno su nepoznata javnosti, dok se neka bave politikom ili su u vojsci. Da “iver ne pada daleko od klade” pokazuje i život nekih njegovih sinova. Pretragom na internetu moguće je pronaći da su uključeni u razne sumnjive aktivnosti - od finansijskih malverzacija, do obračuna bandi i ubistava.
Eda Musolini, ćerka Benita Musolinija
Benito Musolini vladao je Italijom od 1922. do 1943. godine. Zvanično je imao petoro dece, mada je o njima najviše brinula njegova supruga Rakela. Kažu da je najbliži bio sa najstarijom ćerkom Edom. Ona je važila za veoma slobodnu devojku i nije podnosila očevo mešanje u njen život, naročito kada su u pitanju muškarci - Musolini je svakog ćerkinog udvarača detaljno proveravao, a to je rezulitralo time da je se većina momaka plašila.
Godine 1930. Eda se konačno udala za čoveka po očevoj volji - Galeaco Ćano bio je diplomata i poznati fašista kome je brak sa Musolinijevom ćerkom otvorio put za napredovanje u službi - 1935. postao je ministar propagande i član Velikog fašističkog veća, a 1936. ministar spoljnih poslova.
Pred kraj rata, Ćano se pridružio onima koji su odlučili da Musolinija svrgnu s vlasti. Nakon kapitulacije Italije pokušao je da pobegne iz zemlje, ali je uhvaćen i vraćen da se suočio sa gnevom svog tasta. Osuđen je na smrt.
Eda se svim silama borila za supruga. Preklinjala je oca da mu oprosti, ali Musolini za to nije hteo ni da čuje. Ćano je streljan, a Eda je postala udovica. Kažu da je tada prekinula svaki kontakt sa ocem što je Musoliniju jako teško palo.
Eda je pobegla u Švajcarsku prerušena u seljanku i ostatak života provela pokušavajući da dokaže kako nije imala ništa sa fašističkim režimom. U domovinu se vratila tek nakon što su italijanski partizani zarobili i ubili njenog oca. Umrla je 1995. u 84. godini života u Rimu.
Sar Patčata, ćerka Pol Pota
Pol Pot, surovi diktator koji je vladao Kambodžom kao premijer Demokratske Kampućije između 1976. i 1979. odgovoran je za neka od najgorih masovnih ubistava u 20. veku. Brutalni režim Crvenih kmera doveo je do smrti gotovo dva miliona ljudi.
Pol Pot je imao samo jednu ćerku po imenu Sar Patčata. Nakon pada sa vlasti Pol Pot se više od 15 godina krio u džungli živeći sa ženom i ćerkom u bedi i sirotinji. Kada je umro 1998. (mada neki izvori kažu i da je počinio samoubistvo) Sar je imala 12 godina.
U jednom intervjuu i ona i njena majka govorile su o Potu kao o brižnom mužu i ocu. Sar je dodala da zna da je njen otac bio monstrum i diktator, ali da misli da nije bio svestan velikog zla koje je načinio.
Koliko je poznato, Sar živi mirnim i povučenim životom daleko od očiju javnosti. Magistrirala je englesku književnost u Maleziji i pre nekoliko godina se udala za simpatiju sa studija.
(Stil / Istorijski zabavnik)
