Benito Musolini vladao je Italijom od 1922. do 1943. godine, a u istoriju se upisao kao jedan od najkontroverznijih vladara ikada. Musolini je rođen 29. jula 1883. godine u Italiji. Njegov otac, Alesandro, bio je kovač i strastveni socijalista koji je većinu svog vremena trošio na politiku, a veliki deo novca na svoju ljubavnicu. Njegova majka, Rosa (Maltoni), bila je pobožna katolička učiteljica koja je porodici obezbedila stabilnost i prihod.
Najstariji od troje dece, Musolini je kao mladić pokazao mnogo inteligencije, ali je bio buran i neposlušan. Otac mu je usadio strast za socijalističku politiku i prkos autoritetu. Iako je bio izbačen iz nekoliko škola zbog maltretiranja i prkošenja školskim vlastima, na kraju je 1901. stekao diplomu i, nakratko, radio kao učitelj. Ženama se to svidelo, primetio je. Bežeći od skromnog učiteljskog života (a i moguće regrutacije), Musolini odlazi u Švajcarsku, gde živi kao lutalica, spava ispod mosta i preživljava od nadničarskih poslova sve dok mu se život nije načisto promenio.
"Masa, kao i žena, stvorena je da je silujete". - govorio jeMusolini, koji je, nakon što je doživeo prvo odbijanje od strane svoje komšinice, odlučio da je siluje - "Uhvatio sam je na stepenicama. Gurnuo sam je u ugao, iza vrata, i obljubio sam je. Pridigla se, plačna i ponižena, i izvređala me kroza suze. Rekla je da sam joj ukrao čast. Ne poričem. Ali o kojoj mi to časti govorimo?"
Otac fašizma, brutalni diktator odgovoran za smrt miliona, bio je na glasu kao neumoran pastuv. Nakon kratkog braka s Idom Dasler, venčao se s Rejčel Guidi, devojkom iz seoske porodice kojoj je od prvog dana nabijao rogove. Dona Rejčel, kako su je nazivali, rezignirano je slušala o suprugovim slabo skrivanim aferama. Možda se tešila činjenicom da je upravo ona ta koja mu je rodila petoro dece.
"Za nju gotovo nikad nisam imao ljubavi. Samo telesnu privlačnost. Jer je bila lepa devojka, sočna, dobro građena i, kako se ono kaže, fin komad žene. Nikad među nama nije bilo ni razumevanja ni komunikacije.", govorio je o ženi koja mu je rodila petoro dece.
Njegove čaršave gužvale su brojne dame, mahom mlade i atraktivne. Prema nekim navodima, Musolini je ujedno bio sklon fetišima. Postoji i priča da je, uprkos čiru na želucu, svakodnevno tamanio velike količine belog luka, verujući kako upravo zahvaljujući njemu ima postojanu erekciju.
Većini Musolinijevih ljubavnica jedno je bilo zajedničko: bile su potrošna roba. Uz njega su se duže zadržale tek dve – novinarka Margerita Sarfati, njegova biografkinja, i Klara Petači. Potonja je s voljenim čovekom ostala do samog kraja, dobrovoljno ga otprativši u smrt.
Ćerki uništio život
Kažu da je Musolini najbliži bio sa najstarijom ćerkom Edom. Ona je važila za veoma slobodnu devojku i nije podnosila očevo mešanje u njen život, naročito kada su u pitanju muškarci - Musolini je svakog ćerkinog udvarača detaljno proveravao, a to je rezulitralo time da je se većina momaka plašila.
Godine 1930. Eda se konačno udala za čoveka po očevoj volji - Galeaco Ćano bio je diplomata i poznati fašista kome je brak sa Musolinijevom ćerkom otvorio put za napredovanje u službi - 1935. postao je ministar propagande i član Velikog fašističkog veća, a 1936. ministar spoljnih poslova. Pred kraj rata, Ćano se pridružio onima koji su odlučili da Musolinija svrgnu s vlasti. Nakon kapitulacije Italije pokušao je da pobegne iz zemlje, ali je uhvaćen i vraćen da se suočio sa gnevom svog tasta. Osuđen je na smrt.
Eda se svim silama borila za supruga. Preklinjala je oca da mu oprosti, ali Musolini za to nije hteo ni da čuje. Ćano je streljan, a Eda je postala udovica. Kažu da je tada prekinula svaki kontakt sa ocem što je Musoliniju jako teško palo. Eda je pobegla u Švajcarsku prerušena u seljanku i ostatak života provela pokušavajući da dokaže kako nije imala ništa sa fašističkim režimom. U domovinu se vratila tek nakon što su italijanski partizani zarobili i ubili njenog oca. Umrla je 1995. u 84. godini života u Rimu.
Smrt
Postoje kontradiktorne priče o tome kako je Musolini umro, ali izveštaji autopsije navode da je diktator pogubljen od strane streljačkog voda 28. aprila 1945. godine, upucan od strane vojnika ispalivši nekoliko metaka — od kojih su četiri bila blizu srca - što je izazvalo trenutnu smrt.
Tela Musolinija i Petačija okačena su naglavačke na Piazzale Loreto u Milanu i izložena gomili da ih šutira i pljuje. Dan kasnije, Hitler je izvršio samoubistvo, a sledeće nedelje Nemačka se predala.
