Srđan Žika Todorović progovorio na veoma bolnu temu smrti svog sina i kako navodi još uvek se teško nosi sa tim. Priznaje da se još nije pomirio sa tim da njega više nema i da gotovo svakodnevno gleda njegove fotografije i snimke na telefonu, iako je prošlo pet godina od tragedije.
"Ja svaki dan gledam njegove slike, ljubim ga i gledam te neke snimke na mobilnom telefonu. Evo sad je bilo pet godina... Prošlo... Pet i po godina je sad kad dajem ovaj intervju. Još uvek nisam stao na noge. Sada radim neke rock'n'roll emisije i gluma me više uopšte ne zanima", rekao je u emisiji Una, Due, Tre.
Potom je otkrio kako je došlo do tragičnog slučaja. "Stavili smo ga na popodnevno spavanje. Pustili smo ga pola sata duže i već je bilo kasno, bio je plav. Kad je došla hitna pomoć, uradili su sve, ali doktorka je rekla da je prekasno", rekao je Todorović, prenosi Index.hr
Te 2017. godine njegov život se srušio iz temelja. Supruga i sin su se vratili sa pregleda jer je on bio prehlađen, stavili su ga u krevet da se odmori ali niko nije ni slutio da se mališan više nikada neće probuditi.
Na odbukciji je utvrđeno da je srce prestalo da mu kuca i da je reč o slučajnoj iznenadnoj dečijoj smrti koja može nastupiti kod dece tog uzrasta. Proveravali su i rezultate krvi i ništa nisu našli, zbog toga su ovu tragičnu smrt i podveli pod SIDS (slučajna iznenadna dečija smrt ).
"Radili su, kako se kaže ono kad gledaju krv da li je od nečega umro? Nisu našli ništa. Kada ne nađu ništa, stave pod 'SIDS'. To je službena bolest koja postoji u Americi. Ja sam pričao s nekim američkim parovima, kojima je također dete umrlo od SIDS-a. 'SIDS' - neobjašnjivo, zašto? Na srpskom se to kaže slučajna dečja iznenadna smrt", rekao je Srđan.
Ovakav uzrok smrti je prosto neobjašnjiv ali ne i redak. Dejan je kremiran na Novom groblju u Beogradu i njegova urna je položena pored urne njegovog dede Bore Todorovića u Aleji velikana.
Bez obzira na sve Srđan je kako kaže ipak zahvalan Bogu jer je bar na neki period osetio kako je to biti otac i čuo da ga sin zove "tata". Tri godine pre ove tragedije, 2014. godine glumac je doživeo još jednu veliku tragediju kada je preminuo njegov otac, veliki glumac Bora Todorović.
Ime našeg poznatog glumca najviše vezujemo za filmove Mi nismo anđeli, Tri palme za dve bitange i ribicu, Sivi kamion crvene boje, i seriju Vratiće se rode, a rođen je 28. marta 1965. godine u Beogradu.
Kada je završio četvrti razred srednje škole, otišao je u vojsku. Iako nije planirao da studira glumu, polagao je prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnosti. Zanimljivo je da je razlog zbog kojeg se odlučio za fakultet taj što mu je studiranje omogućilo sedam dana odsustva iz vojske.
Pošto je mnogo voleo filmove, na prvoj godini studija je shvatio da želi da postane filmski glumac. Bio je u klasi profesora Vladimira Jevtovića, a sa njim su studirali: Vesna Trivalić, Dragan Bjelogrlić, Milorad Mandić Manda, Dragan Petrović Pele, itd. Pošto su svi ostvarili veoma uspešne karijere, njihovu klasu zovu 12 veličanstvenih.
Kada je Žika davne 1998. godine na Adi Bojani upoznao studentkinju Filološkog fakulteta Anu Jovićević od samog početka bio siguran da je pronašao ženu svog života. Par se 2004. godine venčao u njenoj porodičnoj kući na Cetinju. Svako leto su provodili u kući njegovog oca u ribarskom naselju Bigovo, a ovu tradiciju su nastavili i kada su dobili dete. Dvanaest godina su se borili da ostvare potomstvo i 1. maja 2014. godine rođen je njihov sin Dejan. Glumac je izjavio da mu je očinstvo promenilo život za 180 stepeni i da je prestao da izlazi. Nažalost se sve tragično završilo.
