Usvajanje dece je jedan od najplemenitijih postupaka, a plemenitih ljudi ima mnogo. Porodica Marić oduševila je javnost kada je usvojila devojčicu Jovanu, koja je konačno pronašla svoje utočište.
Prihvatanje deteta sa potpuno drugačijim genima, pružanje budućnosti i bezgranične ljubavi, veliki je zadatak. Takođe, na tim roditeljima je velika odgovornost, te na sve načine pokušavaju da dete prilagode svojoj pordici kako bi osećalo da oduvek tu pripada.
Uprkos tome što roditelji usvojenu decu tretiraju kao biološku i što im pružaju svu ljubav, gotovo svako dete se nakon određenog vremena zapita ko su mu biološki roditelji i zašto im nisu bili dovoljno dobri pa su odlučili da ih daju na usvajanje.
NE PROPUSTITE
Blog "Confessions of an adoptee" služi kao siguran prostor za usvojenike svih uzrasta i situacija, da podele svoje iskustva, osećanja, brige, strahove i snove sa drugima. Oni ovde imaju zaštitu privatnosti i imali su razna priznanja, a neka od njih baš dirnu u srce, piše Yumama.
Izdvajamo vam neka od priznanja usvojene dece, i nema šanse da ostanete imuni na njihove reči.
"Našao sam svoju rođenu majku, i ona je umrla dve nedelje kasnije. Čini se da je nemoguće osetiti takvu tugu zbog nekog koga nisam ni poznavao", rekao je jedan od njih.
Mnogi od njih se pitaju da li bi bili uspešniji i kako bi živeli da su ostali sa svojim biološkim roditeljima.
"Nekako se čak i sa svojim najvećim talentima osećam nesigurno. Koja je svrha svih mojih sposobnosti? Zašto to nije bilo dovoljno dobro za moje rođene roditelje? Zašto je to dovoljno dobro za moju usvojenu porodicu? Ko bih ja bio da nisam napušten", pita se jedna od usvojenika.
NE PROPUSTITE
Neke situacije ih potpuno zbune...
"Sutra mi je 18. rođendan. Danas me je majka pitala da li želim da upoznam svoje biološke roditelje. Nisam znao šta da odgovorim, pa sam rekao ne. Ali upoznavanje mojih roditelja je sve što sam ikad želeo, i sad sam sve zabrljao. Zaista želim da ih nađem jednog dana, ali želim to da uradim sam. Toliko sam uplašen da će me moji usvojitelji, kad ih konačno upoznam, gledati drugim očima. Tako sam zbunjen u ovom trenutku."
Neke ispovesti su zaista pretužne...
"Gde god da je moja rođena mama, nadam se da će imati lep dan majki. Ne znam zašto je otišla niti šta je njeno obrazloženje, ali možda će misliti na mene", napisao je jedan usvojenik, a drugi je imao sličnu kratku ispovest:
"I dalje se nadam da ćeš mi se jednog dana vratiti"
