Devojčica Jovana Vranješ ima samo 13 godina, a iza nje su velike tragedije koje kidaju dušu. Naime, devojčica je ostala bez porodice - brata, bake, strica, kao i oca i majke. Tako je nesrećna devojčica ostala potpuno sama na svetu.
Međutim, njeno svetlo na kraju tunela bio je bračni par Marić koji je odlučio da devojčicu usvoji i da je prihvati kao ćerku. Brankica i Slobodan Marić pokazali su veliko srce, pruživši ovoj devojčici dom i veliku ljubav.
Jovana je dobila svoju sobu, koju su Brankica i Slobodan posebno uredili za nju, a osim toga pružili su joj sigurnost i roditeljsku ljubav koja joj je veoma rano bila uskraćena.
Prošlost ove devojčice zavijena je u crnu, te joj je veoma teško da priča o istoj i da se priseća najbolnijih trenutaka koje je preživela.
Naime, tragedije nisu prestajale da se nižu sve dok joj nisu odnele sve članove najuže porodice. Prvo je umro Jovanin trogodišnji brat, potom baka Dosta pa stric Đurađ, kojeg je takođe mnogo volela. Njena majka Nada umrla je 2014. u 43. godini a onda je u martu 2020. u 54. godini otišao i Jovanin otac Milorad, Slobodanov ratni drug i prijatelj iz najtežih dana.
"Moja supruga i ja, sa kojom nemam dece, dogovorili smo se da pomognemo Jovani jer smo se, posle svih tih tragedija, osećali skrhano, slomljeno… Jovanu smo zavoleli još dok su njeni roditelji bili živi. Milorad, moj ratni drug iz 16. krajiške brigade, devojčicu je često dovodio kod nas, da je pričuvamo, dok je on radio na dnevnicu u selu", veoma emotivno, ispričao je Slobodan u razgovoru za Srpskainfo 2021. godine.
Uprkos zakonskim barijerama na koje su tokom procesa usvajanja naišli, Brankica je istakla da nisu hteli da odustanu od ove devojčice, dok ih je njena tragična sudbina duboko pogodila.
"Plakali smo, misleći na nju prvih dana, sve dok nije došla kod nas. Socijalna služba nam je predlagala hraniteljstvo uz naknadu ali mi smo to odbili. Nismo hteli nikakvu naknadu nego da Jovani samostalno pomognemo, da ona, posle velikih porodičnih tragedija i trauma, sa nama uplovi u bolje, u srećnije detinjstvo.", rekla je Brankica.
"Tokom višemesečnih procedura, stekli smo status delimičnog usvojitelja, jer potpuno nije zakonski moguće zbog njenih godina, zbog životne dobi, ali je u svakom smislu smatramo svojom ćerkom a ona nas svojim roditeljima. Od januara ove godine Jovana je, u pravnom smislu, naša a mi smo mala i veoma srećna porodica.", dodao je suprug.
Uprkos tragičnim događajima koji su obeležili njen život, Jovana nije klonula, već je zahvalna na novim roditeljima koje joj je Bog poslao.
"Bila sam veoma srećna zbog toga. Sećam se da sam ih nestrpljivo čekala. Želela sam da idem sa njima i da kod njih živim. Oni su moji drugi roditelji koje mnogo volim. I taj dolazak u Bardaču, za mene je bio lep, prvi put dobila sam svoju sobu, nekako mi je sve krenulo iz početka, kao da detinjstvo počinjem iznova, eto, tako se osećam – iskreno, detinje toplo a istovremeno mudro i pametno, kako da je mnogo starija, zaključuje Jovan Vranješ, okružena pažnjom, ljubavlju i toplinom.", rekla je devojčica.
"Najsrećnija sam kada ih posle ustajanja ujutro, vidim… To mi je dovoljno za početak dana. Oni su veoma dobri, stalno su sa mnom, lepo se ponašaju prema meni. Volim sve raditi, pomažem hraniti stoku. Sakupljala sam lešnik i orase, a tata i ja jabuke i grožđe", dodala je ona.
Stil/Srpskainfo