Proslavljeni fudbaler Siniša Mihajlović 2019. godine je sasvim slučajno otkrio da boluje od leukemije. Tada je počela bitka za život u kojoj je Miha pokazao svoju neustrašivu prirodu i neverovatnu hrabrost. U najtežim trenucima mu je porodica bila najveća podrška i izvor snage, a njegova bolest ih je samo još više ujedinila.
Godinama je živeo u srećnom braku sa prelepom suprugom Arijanom, a kruna njihove velike ljubavi su, čak petoro dece. Osim toga, Siniša je imao i vanbračnog sina.
Naime, dok se Mihajlović lečio, njegova ćerka Viktorija napisala je knjigu "Siniša, moj otac" u kojoj je otkrila kako se njen tata borio sa leukemijom. Između ostalog, opisala je i moment kada je saznala strašnu dijagnozu.
"12. jul 2019. godine, odmah nakon večere. Neću zaboraviti taj datum dok sam živa. Mamin telefon zvoni, s druge strane je on, moj otac, moj Bog. On objašnjava da je uradio neke testove, ne rekavši nam prethodno ništa, jer je imao čudnu groznicu i osećao se umorno. Dakle, podsećam - govorimo o mom ocu. O čoveku koji je pre toga igrao fudbal, veselio se, trčao, trenirao s ekipom, šutirao i nikada nije stajao na jednom mestu. A to sve nije radio pre mnogo godina, već samo tri dana pre tih prokletih simptoma.
Stižu vesti. Bilo je kao da sam već sve to znala. Povlačim se, gledam porodicu, život svih nas prestaje. Ne čujem ništa, ni ne doživljavam te reči: bolest, leukemija, lečenje, posete, bolnica, press konferencija... Ne čujem ništa. Razbijam sve što mi dođe pod ruku, vrištim, ali uprkos tome kao da nisam pustila glasa.
Vrištim u tišini koliko mi je teško. Osećam kiselinu u želucu, kao da ću povratiti. Luda sam od bola. Mama odluči da pozove tatu. Ne znam kako, ali oni uspevaju da zaustave moj bes. Uzimam telefon, lijem beskrajne suze, i samo kažem: 'Tata, volim te." On mi samo odgovora: "Volim te, a sada te molim da budeš jaka kao i tvoj tata", napisala je pre skoro dve godine Viktorija.
Kada je Siniša prvi put pobedio bolest, njegova druga ćerka Virdžinija je istakla kako mnoge stvari za nju više nisu iste.
"Do tog trenutka imali smo idealan život. Sada na sve gledam na potpuno drugačiji način. Cenim neke male stvari koje su mi donedavno bile potpuno normalne, kao što je zajednički nedeljni ručak. I vreme koje provodim s ocem ima potpuno novu vrednost - zaključila je tada.