Zanemario je postavljen sto i ručak koji se puši. Zanemario je slatkiše na stolu i sveže otvoreno pivo. Oprao je ruke i prišao detetu: "Mama mora da se odmori..."
Tada sam se po drugi put zaljubila u svog muža.
"Mama treba da se odmori," nasmešio se uzimajući u ruke Filipa, mrmljao mu je uspavanku sve dok naš sin nije zaspao.
"Mara mora da se odmori," promrmljao je pospano, ustajući noću, menjajući mu pelenu i stavljajući bebu na moje grudi. Strpljivo je čekao da se naš sin najede, pa ga je onda vratio u krevetić.
"Mama treba da se odmori," zasukao je rukave i nahranio mališana.
"Mama treba da se odmori," okupao je jednogodišnjeg Filipa posle duge večernje šetnje, dajući mi priliku da noć provedem u miru.
"Mama mora da se odmori," rekao je lukavo namigujući sinu, dok mu je teatralno čitao knjigu.
"Mama treba da se odmori," govorio je rešavajući sa Filipom težak matematički zadatak.
"Mama treba da se odmori," vikao je na sina koji je upravo bučno ušao u stan posle maturske zabave.
Čim bih čula ove reči, duša bi mi se ispunila neobičnom nežnošću, te magične reči sa mene bi sapirale nevolju i umor. Suze sreće bi mi navirale na oči, a on je pred mojim očima postajao sve veći i veći čovek.
Treći put sam se zaljubila u svog muža kada je reč "mama" zamenio reči "baka."
"Baka treba da se odmori," ljuljao je našeg unuka, umirujući ga prvo veče našeg čuvanja.
"Baka treba da se odmori," namignuo je unuku vodeći ga na pecanje.
"Baka treba da se odmori", sa blagim prekorom u glasu davao je slušalice za telefon našem unuku, Filipovom sinu.
Pre nego što nam se rodila unuka, on je umro. Deca su me dovela kod sebe, odbijajući da me ostave samu u praznoj kući. Uveče, dok sam padala u neki težak san, čula sam kako moja unuka plače. Ustala sam da vidim da li mogu da pomognem, a tamo sam zatekla Filipa koji je ljulja govoreći joj: "Tiho sada, mama mora da se odmori!"
Pogledala sam u Filipa i videla sam NJEGA. Isti tata. I iako ON više nije sa nama, njegove reči su tu žive: Mama mora da se odmori...
