Dok sam sedela ispred svoje grupe studenata od 20 brucoša u blizini Bostona, jedan student se nakašljao, zatim je drugi kinuo. Soba je na trenutak zaćutala i svi smo se pitali da li se to Covid-19 širi poput požara među nama.
Razmišljala sam da treći put ispred te grupe izvučem bočicu za dezinfekciju ruku i obrišem sve oko sebe.
Obično je kijanje i kašljucanje obična pojava u studentskim ućionicama. Osim što smo tog dana svi čekali da se Univerzitet zatvori, a mi pređemo na onlajn predavanja, kako bismo smanjili širenje koronavirusa, kao što preporučuju Centri za kontrolu bolesti. Povrh svega toga ja sam trudna osam i po meseci.
Kao što većina roditelja zna, rođenje prvog deteta je epska, važna prilika u životu bilo koje odrasle osobe. Kupila sam knjige o tome šta me može sve očekivati tokom ovog puta dugog 9 meseci.
Upravo sam razmišljala o tome da se povučem sa fakulteta i odmaram par nedelja pred porođaj kada su stigle vesti o korona virusu u naš grad. Prijavljen je i potvrđen prvi slučaj. A onda su počele da stižu vesti o ostalim zaraženim. Sredstvo za čišćenje ruku i toalet papir nestali su sa polica u trgovinama, škole su zatvorene, a oni koji mogu da rade od kuće, odmah su se povukli u svoje domove.
Shvatila sam da sam daleko do harmoničnog raspoloženja pre porođaj.
Uhvatim sebe kako prezam od toga da li da odem do prodavnice, jer se bojim zaraženih šipki od kolica, kontaminiranih proizvoda na policama. Opet, strah me da ostanem bez osnovnih namirnica u kući. Povrh svega toga samo bih htela da malo dremnem.
Doktor me ohrabruje da ne brinem, svi kažu kako trudnice ne oboljevaju od korone, iako smo ugrožene od običnog gripa. Ali nisam sigurna da iko može da smiri moju anksioznost kad čujem reč pandemija.
Mene muče pitanja: da li će bolnica imati zdrave lekare koji će moći da me porode i koji će moći da vode računa o meni i detetu kad se porodim? Da li ću dete roditi u godini kada su na desetine ljudi umrli od korona virusa? Da li ću moći da se porodim prirodnim putem ili će mi biti potreban carski rez? Da li će biti dovoljno medicinskih sredstava da se izvede carski rez?
Čitala sam da su u Kini trudnice bile primorane da odustanu od redovnih pregleda pred porođaj jer nije bilo dovoljno bolničkog osoblja.
Nikad nisam bila za porođaj kod kuće, ali sada shvatam da bi možda to bila najbolja opcija, iako sam već za nju zakasnila.
Dok razmišljam kako bih i šta bih, panično čitam tekstove na internetu i manično perem ruke. Shvatam da je to jedino što mogu da uradim sada kako bih pomogla sebi i svetu, piše Huffington post.
