Milanska nedelja mode za sezonu proleće-leto 2026. ostavio je trajni obris, ne samo zbog raskošnih kolekcija već i zbog promena koje nagoveštavaju novo poglavlje italijanske modne scene. Atmosfera u gradu je bila električna: od debija kreativnih direktora u velikim kućama do dirljivog oproštaja od jedne od najslavnijih figura italijanske mode, legendarnog Đorđa Armanija.
Program je započeo Demna, dizajner gruzijskog porekla poznat po provokativnim potezima u Balensijagi. Njegov dolazak u modnoj kući Guči izazvao je pravu buru očekivanja, a umesto tipične revije, odlučio se za umetnički potez, intimnu projekciju kratkog filma "Tigar", u režiji Spajka Džounza i Haline Rejn. Tim gestom nagovestio je da Guči ulazi u novo, introspektivno i konceptualno doba.
Samo dan kasnije, u sedištu Džil Sandera u Milanu, publika je bila svedok smene generacija. Nakon decenije koju su obeležili Ljuk i Lusija Majer, kormilo je preuzeo Simon Beloti. Njegova prva kolekcija je nagovestila da želi da gradi most između prepoznatljivog minimalizma brenda i sve izraženije potrebe za toplinom i fluidnošću u savremenom dizajnu.
Jedan od najiščekivanijih trenutaka bio je debi i Darija Vitalea u Versačeu, koja je posvađala modni svet. Nekadašnji deo kreativnog tima Mju Mjua, Vitale je priredio spektakl u veličanstvenoj Pinakoteci Ambrozijana. Kolekcija je bila povratak u raniji dizajn osamdesetih i devedesetih godina kada je Đani Versače stvarao.
Sa druge strane, Luiz Troter, jedna od retkih žena postavljenih na čelo velikih italijanskih brendova, debitovala je u Botegi Veneti. Njena vizija donela je novi osećaj sofisticiranosti, spajajući luksuz i svakodnevnu nosivost, što je publika dočekala sa odobravanjem. Ova kolekcija uvela je snažan ženski pečat u sezonu prepunu velikih muških imena.
Pored smena i debija, stalni igrači milanske mode: Prada, Dolče i Gabana, Misoni, Feragamo i Fendi, održali su svoje raskošne revije, potvrđujući status kreatora spektakla.
U moru novih početaka, najemotivniji trenutak bio je oproštaj od Đorđa Armanija, koji je preminuo 4.septrembra u 91. godini. Posebna revija održana u njegovu čast nije bila samo modni događaj već i istorijski trenutak, omaž vizionaru koji je redefinisao eleganciju i italijanski stil za čitave generacije. Publika je ispratila legendu stojećim ovacijama.
Da, i ne zaboravimo da se nakon skoro dvadeset godina na reviji pojavila niko drugi do Miranda Pristli lično, zajedno sa njenim modnim direktorom Najdželom Kiplingom. Zajedno su bili na reviji Dolče i Gabana koju su pomno pratili i na kojoj su odmeravali manekenke. Revija je zapravo poslužila kao scenografija za predstojeći drugi nastavak filma "Đavo nosi Pradu", a Meril Strip i Stenli Tuči su tumačili uloge koje su postale kultne.
Revije koje su se najviše istakle
Đorđo Armani
Poslednja revija legendarnog modnog dizajnera uključivala je sve one prepoznatljive kodove po kojima je bio poznat. Đorđo je trebao da na ovoj reviji zvanično proslavi 50 godina postojanja svog brenda, koji je otvorio 1975. godine u Milanu. Nažalost, smrt ga je sprečila u tome da sa dragim prijateljima i publikom proslavi ovaj jubilej.
Na pisti su se nizali modeli u klasičnom Armani stilu: ležerni sako krojevi, široke pantalone koje prate pokret, tunike, prsluci i mekane tkanine koje deluju kao produžetak tela. Paleta boja kretala se od tonova peska i bež nijansi do suptilnih plavih i zelenih preliva, stvarajući atmosferu mirne, gotovo mediteranske lakoće.
Veče je dopunjeno uživo izvedenom klavirskom muzikom, što je podiglo emotivni naboj događaja. U završnim trenucima revije, jedna od modela pojavila se u glomaznoj toaleti sa kristalnim portretom Armanija, što je postalo simboličan i dramatičan trenutak oproštaja.
Botega Veneta
Jedna od najiščekivanijih revija Milanske nedelje mode bila je debi britanske dizajnerke Luiz Troter na čelu Botega Venete. U svom prvom izlasku pred modni svet, ona se inspirisala likom i radom Luize Bradžion, prve žene na mestu kreativnog direktora kuće tokom osamdesetih i devedesetih godina, čije ime je ostalo u senci istorije.
Troterova je zamislila njeno putovanje iz Italije u Njujork, oslobađanje kroz umetničku scenu i Vorholovu Fabriku, i pretočila ga u kolekciju koja je spojila raskoš Venecije, energiju Njujorka i suštinsku disciplinu Milana. Na pisti su se smenjivali strogi krojevi: predimenzionirani kaputi, košulje visokih kragni i varijacije večernjeg odela, sa vibrantnim haljinama i suknjama satkanim od hiljada sjajnih niti.
Prepoznatljivo intrečato tkanje, simbol zanatskog umeća kuće, dobilo je novu ulogu: pojavilo se na epoletama i kragnama, kao znak povezanosti i saradnje. Atmosferu je zaokružila zvučna instalacija Stiva Mekvina, u kojoj su se glasovi Dejvida Bouvija i Nine Simon preplitali u pesmi "Wild is the Wind", dajući reviji snažan emotivni naboj.
Prada
Mjuča Prada i Raf Simons nastavili su da istražuju kako moda može da odgovori na haotičnu realnost digitalnog doba. Njihova poslednja revija, održana u fondaciji Prada, donela je minimalizam prostora: gole zidove, otvorene prozore i pod u jarko narandžastom laku, između industrijskog i optimističnog tona.
Kolekcija je krenula od uniforme: vojničke košulje s epoletama, naborane pantalone i kožne cipele. Ali umesto krutosti, dizajneri su u taj okvir uneli slobodu kroz raskošne operske rukavice, kristalne detalje, voluminozne slojeve taftine i suknje sastavljene kao kolaž nabora i karnera.
Prada je svoju kolekciju postavila kao odgovor na nesigurnost i neizvesnost današnjice. Dizajneri su želeli da pokažu kako odeća može da se menja, prilagođava i oslobađa, umesto da nameće rigidne forme. Ideja je bila da uniforma koja je tradicionalno znak discipline i zaštite, postane simbol slobode, moći i autonomije žene u vremenu preplavljenom algoritmima i haotičnim informacijama. Prada je išla u pravcu filosofskog pitanja: može li uniforma, simbol rigoroznosti i discipline, postati jednako moćna i elegantna kao večernja haljina?
Trendovi
Lagano i slojevito
Iako je slojevito oblačenje rezervisano za sezonu jesen-zima, ovi lagani slojevi prirašće vam srcu. Lagano slojevito oblačenje spaja prozračne materijale i providne tkanine. Kreira se osećaj lakoće i slobode, a slojevi se nose tako da telo izgleda obavijeno, ali nikada teško.
Mekani kaputi
Kaputi od mekanih paperjastih materijala ili pliša u jarkim bojama, printovima ili upečatljivim krojevima, izdvojili su se kao glavni komadi sa Nedelje mode u Milanu. Čini se da su dizajneri odlučili da malo prenesu komade koji su karakteristični za jesen-zimu, za sezonu proleće leto
Distopijska strogo krojena odela
Strogo krojena odela i mantili u sivoj paleti, inspirisani distopijskim filmovima, izgleda da su bili kombinacija koja je očarala dizajnere. Mjuča Prada je kreriala ovakva distopijska odela kao odgovor na sve veću neizvesnost koja snalazi sve nas u životu. Zbog toga sve deluje praktično i nekako zaštitnički od nečega što bi moglo da nas ugrozi. Linije su oštre i precizne, a estetika deluje hladno i futuristički, evocirajući sigurnost i kontrolu.
