Đorđo Armani važi za jednog od najvećih kreatora koji je ostavio dubok trag u modnoj industriji još od osnivanja brenda 1975.godine. Čak i sada kada puni 90 godina, on nastavlja da stvara velelepna izdanja koja očaravaju poznate ličnosti i "obične" ljude.
Svoju slavu reklo bi se da je stekao odmah kada je krenuo. Istakao se na početku svojim radom za jednu modni prodavnicu u Italiji, da bi brzo dobio unapređenje zbog kog je naučio sve što je moglo o modnom biznisu.
Kada je osnovao svoj brend, njegove kreacije su brzo krenule da bivaju prepoznate od strane mnogih poznatih ličnosti koje su ga kasnije proslavile. Posebno se istakao odelima za film "Američki žigolo" sa Ričardom Girom u glavnoj ulozi, u kom je dizajnirao odela specijalno za njega.
Pre tog velikog sjaja i bogatstva, milijarder vredan skoro 10 milijardi, nije imao baš bajan život. Bilo mu je potrebno mnogo rada, mnogo odricanja da bi uspeo da postigne ono što je zacrtao.
Đorđo Armani je rođen 11. jula 1937.godine, dve godine pre početka Drugog svetskog rata na severu Italije u provinciji Pjaćenca u regiji Emilia Romanja, nedaleko od Milana. Njegov otac Ugo Armani upoznao je buduću suprugu Mariju Rajmondu tokom nastupa u jednom amaterskom šou. Oboje su bili veliki ljubitelji umetnosti, ali tokom tridesetih godina prošlog stoleća, Italija je bila pod vlašću fašista Benita Musolinija, i nije bila najbolje mesto za život.
Međutim tu se rodila ljubav i par je dobio troje dece. Đorđo je srednje dete, ima starijeg brata Serđa i mlađu sestru Rosanu. Otac mu je bio računovođa, a mama domaćica koja je deci pripremala hranu i priređivala im lutkarske predstave.
Đorđo je pokazivao rano interesovanje za modu, dizajnirajući haljinice za lutke koje je njegova mama koristila da ih zabavi. Zbog rata, porodica beži na selo, međutim nije ih zaobišlo bombardovanje od strane Saveznika.
Đorđo je govorio o ovom strašnom trenutku. Njegova sestra i on bili su zajedno na ulici kada se dogodilo bombardovanje. Morali su na licu mesta da se spašavaju, a dete Đorđo je da bi zaštitio svoju sestru, ležao preko nje u jednoj jami. Mnogo puta nakon toga, Đorđo je istakao da ga je rat učinio snažnijim čovekom. Nakon rata, porodica se preselila u Milano.
Na početku, Đorđo Armani nije maštao da bude modni dizajner. Đorđo je želeo da bude glumac, a potom i lekar. Ozbiljno je razmišljao da bude lekar i upisao je medicinu, ali je na drugoj godini odustao usled njegovih problema sa hemofobijom, odnosno strahom od krvi koji nije uspeo da pobedi.
Tih dana je počeo da se bavi fotografijom i tako kroz poznanstvo dobija prvi posao, 1957. godine u robnoj kući La Rinašente u Milanu postaje jedan od ljudi zaduženih za uređenje izloga kao i modni bajer.
Ubrzo biva unapređen u direktora jedne prodavnice odeće, što ga dovodi na putovanje u Ujedinjeno Kraljevstvo. Odatle crpi inspiraciju, ali i počinje da kupuje robu s Dalekog istoka za svoju prodavnicu, i tu se rađa njegova fascinacija orijentalnim zemljama, ali i japanskom i kineskom umetnošću i stilovima života, kojima je veran i danas.
Taj stil koji promoviše u prodavnici dovodi mnogo novih kupaca, zbog čega mu robna kuća nudi posao glavnog nabavljača za sve njihove sektore.
Uspon Armanija kreće neviđenom brzinom, a on već kreće da razmišlja o svojim prvim kreacijama i o svom brendu.
Ali, najvažniji događaj tog dela njegovog života je poznanstvo s modnim dizajnerom Ninom Čerutijem, koji mu 1961. godine nudi posao asistenta i mogućnost da samostalno radi na delovima njegovih novih kolekcija. Tako su prvi Armanijevi modeli stigli na tržište pod Čerutijevim brendom Hitman.
Veliki preokret u životu Đorđa Armanija, desio se kada je upoznao kolegu dizajnera Serđa Galeotija, koji će postati njegova velika i jedina ljubav.
Sreli su se na odmoru 1966. godine, mladi modni dizajner se zbog Armanija seli u Milano, i nerazdvojni su sve do 1985. kada Serđo umire usled posledica srčanog udara (i svu svoju imovinu ostavlja Armaniju). Upravo ga je on nagovorio da otvori sopstvenu modnu kuću, iako u prvim godinama njihove veze radi s dva modna dizajnera: Zenjom i Ungarom.
Na samostalnost se Armani odlučio 1975. a za početni kapital sopstvenog modnog brenda morao je da proda automobil. Bilo je to najpametnije prodati Folksvagen Golf u istorije autoindustrije.
U novoj firmi Đorđo i Serđo rade zajedno na kreiranju modnih kolekcija i nerazdvojni su. Kada je 1985. na veliku žalost Serđo peminuo, dizajner je bio devastiran gubitkom i nije mogao da to lako podnese. Danas on nastavlja da gradi i održava svoju veliku modnu imperiju, baš kao što je i obećao Serđu da će uspeti.
Prva lansirana Armani modna kolekcija bila je namenjena muškarcima, a potom predstavlja prvu žensku kolekciju. Time je rođeno novo italijansko modno carstvo, ono koje osvaja modom koja je krajnje elegantna, jednostavna (gotovo bazična) u svojim krojevima i silueti, vrhunska u materijalima i izvedbi.
Sve to delo je čoveka koji i danas tvrdi: "Razlika između stila i mode je u kvalitetu."
Na prvim Armanijevim revijama, pistom šetaju muškarci u džinsu i jaknama od tvida, ali i sportskoj odeći u bojama koje su do tada bile nezamislive u muškim ormarima.
U isto vreme njegove žene su gledane kao elengantne boginje, jer Armani tvrdi: "Biti elegantan ne znači biti upečatljiv, nego znači ostati ljudima u sećanju."
Ženama koje nose Armani to nije nimalo teško da postignu. Uspeh je bio neverovatan i nezamislivo je rastao, zbog čega je tako 1998. godine profit kuće Armani iznosio 850 miliona dolara, čime je brend Armani postao najveća i najmoćnija italijanska modna kuća.
U knjizi brata čuvenog Đanija Versačea, Santa Versačea pod nazivom "Braća:Jedna italijanska porodica", Santo upravo ističe Đorđa Armanija(pored drugih dizajnera iz Italije poput svog brata Đanija, Valentina Garavanija i još poneke) kao dizajnera koji je zaslužan za popularizaciju Italije u modnom svetu i njeno rebrendiranje od "zemlje poznate po špagetama", do zemlje poznate po modi".
Ono po čemu se njegov pristup modi razlikuje od brojnih drugih modnih kreatora je širina i oštrina slike u koju on smešta odeću.
On, naime, ne želi da ljudi ponekad obuku nešto s njegovim potpisom, nego želi stvoriti i određeni životni stil kod ljudi.
Njegov beskonačno kreativni um dostigao je veliki modni obruč, tako da se nije zadržao samo na prêt-à-porter kolekcijama, već je krenuo i sa revijama visoke mode pod nazivom Armani Privé, ali i resort kolekcijama i predjesenjim kolekcijama(koje nije održao od 2020.godine).
Pored svog tog luksuza, Armani je poželeo da "demokratizuje modu" i stvori mogućnost da i ljudi koji nemaju toliko visoka primanja, mogu da kupe neke njegove kreacije. I tako je nastala druga linija brenda pod nazivom Emporio Armani, linija koja je jeftinija i primamljivija mlađoj generaciji(nešto što će i drugi brendovi krenuti da prate kasnije).
On se potom okreće i uređenju enterijera sa brendom Armani Kaza, potom hotelijerstvu sa brendom Armani Hotels", a kupio je i 2008.godine košarkaški klub Olimpija Milano(sada poznatiji kao EA7 Emporio Armani Milano).
Posebno se istakao svojom linijom dizajnerskih i niš parfema koji osvajaju ljude širom sveta i za koje ne može da se kaže da ne mirišu lepo. Od 1982.godine kada je kreiran prvi Aqua di Gio Armani, sve do 2013.godine kada je kreiran parfem Si Giorgio Armani sa Kejt Blančet kao ambasadorkom.
Đorđro Armani nastavlja da osvaja srca svojim kreacijama i u 90. godini života. Za svoje godine deluje vrlo vitalno i u formi i uopšte ne daje znake stajanja, a o penziji ni ne razmišlja.
Sa velikim entuzijazmom iščekujemo svaku novu kolekciju i priželjkujemo najsofisticiranije što italijanska moda može da pruži.
