Burni odnosi Vladimira Majakovskog i Ljilje Brik trajali su 15 godina i ličili su na vožnju rolerkosterom – puni nepredvidivih obrta i emocija od kojih zastaje dah.
"Muza ruskog avangardiste", "crna Ljilja", pa čak i "tifusna vaš sovjetske poezije" – tako su savremenici nazivali ženu koja je postala centralna figura u životu ekstravagantnog pesnika. Rastanci i ljubavne avanture sa strane, raskošni pokloni, zajedničko stvaralaštvo, samo su deo stvari koje su obeležile njihov "avangardni" odnos.
Pridržavali su se slobodnih shvatanja
Skandalozna ljubavna priča počela je u julu 1915. godine. Majakovskog je obožavala mlađa sestra Ljilje Brik – Elza. Ona ih je i upoznala. Ljilja je međutim, želela Majakovskog za sebe. Preotela ga je od svoje sestre, jer je znala kako da je podredi svojoj volji.
"Njegova ljubav bila je beskrajna. Valođa se zaljubio u mene odmah i zauvek", pisala je Ljilja u svojim memoarima. Ona, međutim, više kao da je dopuštala da bude voljena. To što je Ljilja bila udata za kritičara Osipa Brika nikome nije smetalo. Ubrzo su počeli da žive u troje. Na tabli pored ulaznih vrata osvanula je pločica s natpisom: "Brikovi. Majakovski." Takav način života šokirao je javnost, čak i u vremenu koje je bilo izuzetno slobodno u pogledu ljubavnih odnosa.
Majakovskom se dopadalo što je uz njega bila žena koja je ostajala nedokučiva i potpuno lišena predrasuda. Ljilja je neprestano imala afere – uživala je u tome da manipuliše muškarcima. Pesnik je bio ljubomoran, a njegova ljubomora često se prelivala u razgovore o tome kako će dići ruku na sebe. Čak je pokušao da sebi puca u glavu, ali pištolj se zaglavio. Sve češće je bežao u Pariz, Berlin, Njujork, tražeći utočište zbog svega što radi. Imao je kratkotrajne veze, ali bi joj se uvek vraćao.
Ova mučna ljubavna priča trajala je sve do pesnikove tragične smrti 14. aprila 1930. godine. Ljilja Brik je takođe digla ruku na sebe, ali 48 godina kasnije – nije mogla da podnese sopstvenu nemoć i propadanje u invalidskim kolicima.
Razbacivali su se novcem
Majakovski je osuđivao i ismevao zapadni imperijalizam, ali nije štedeo kada je u pitanju bila udobnost i luksuz za sebe i svoje najbliže. Najveći deo njegovog budžeta odlazio je na poklone njegovoj muzi. Ljilja sebi nije uskraćivala ništa – imala je najbolji strani veš, kozmetiku, haljine i modne dodatke u Moskvi. "Poslao sam ti parfem, ali ne litar, kao što si tražila – to ne mogu da priuštim", pisao joj je pesnik iz Pariza.
Godine 1928. Brik je pomenula pesniku da bi želela da kupi automobil u inostranstvu. U iščekivanju skupocenog poklona, dala mu je precizne instrukcije: "Bolje da bude zatvoren, sa svim rezervnim delovima, s dva rezervna točka i koferom pozadi." Majakovski je otišao u Berlin i, nakon nekoliko nastupa, sakupio potreban novac. Odmah je ohrabrio svoju voljenu: "Kupujem Reno... Dvanaestog decembra kreće za Moskvu. Dolazim oko osmog. Javi mi telegrafom. Ljubim, volim."
Izvanredni avangardni fotograf Aleksandar Rodčenko, poznat po svojim inovativnim pristupima dizajnu i fotografiji, nagovorio je Ljilju da organizuje foto-sesiju u automobilu. Ona je pristala, planirano je i putovanje kolima do Lenjingrada, ali se tokom snimanja umorila i predomislila. Rodčenko je ipak uspeo da napravi nekoliko fotografija, koje su kasnije ušle u istoriju pod nazivom "Neostvareno putovanje".
Zajedno su se pojavili na filmu
Ruski avangardista, naročito posle 1917. godine, omogućio je mnogim ženama da se bave umetnošću ravnopravno s muškarcima. To je dovelo do brojnih, iako često kratkotrajnih, ali veoma interesantnih kreativnih eksperimenata. Ljilja Brik je s velikim entuzijazmom isprobavala različite umetničke oblasti.
Sa 24 godine odlučila je da se bavi baletom. Kada je saznala da Majakovski glumi u filmu "Gospodična i huligan" režisera Jevgenija Slavinskog, zamolila ga je da osmisli scenario za film u kojem bi zajedno nastupili.
Njena graciozna pojava u baletskim papučama i tilu nije ostavila Majakovskog ravnodušnim, zbog čega je 1918. godine napisao scenario za film "Okovana filmom". Nemi film Slavinskog govorio je o umetniku koji se zaljubljuje u balerinu koja silazi sa filmskog platna. Međutim, filmu nije bilo suđeno da bude prikazan – traka je izgorela u požaru u studiju, a sačuvani su samo delimični fragmenti. Na osnovu njih, 60 godina kasnije, italijanski avangardni pesnik Đani Toti stvorio je dugometražnu verziju "Okovane filmom."
Bili su inspiracija majstorima epohe
Majakovski i Ljilja Brik su svojim ekscentričnim ponašanjem savršeno odražavali duh epohe – revoluciju, avangardu, vrtlog novih pravaca, teorija i stilova. Majakovski je bio lider grupe LEF, u kojoj su bili pisci, pesnici, arhitekte i umetnici. Zajedno su izdavali časopis "LEF", a zatim i "Novi LEF", čije su sve naslovne strane bile delo Rodčenka. On i Majakovski su zajedno osnovali i prvu reklamnu agenciju u sovjetskoj Rusiji.
Lilja je pozirala za jedan od najpoznatijih umetničkih simbola konstruktivizma – Rodčenkov plakat "Lengiz: knjige iz svih oblasti znanja". U ulozi radnice, muza pesnika poziva ljude da posete knjižare državnog izdavaštva.
Slikar i istoričar umetnosti Zahar Bikov podelio je anegdotu o Lilji Brik i Rodčenku. Jednom prilikom, Lilja – koju su svi zvali Brička – došla je u Rodčenkovu radionicu da se pohvali novom, svetlucavom haljinom i zamolila ga da je fotografiše.
On je pristao, dugo je nameštao u različite poze i neprestano škljocao foto-aparatom. Kada je Ljilja otišla, njegov učenik Prohor Žigunov ga je upitao: "Zar ti nije žao da trošiš film na takvu glupost?“ Rodčenko je, ne rekavši ni reč, pokazao foto-aparat – koji nije bio ni napunjen filmom. Očigledno, to nije bio prvi put da se nešto slično dogodilo, piše portal "Dzen".
Pisac otkriva prokletstvo koje prati Srbe sedam vekova
Vladimir Majakovski je svoju Ljilju voleo da je pristajao na sve zbog nje. Na kraju njegovo srce nije moglo da izdrži njeno budničenje.
