Živela je prvo u Nikšiću, a zatim se preselila na Cetinje, u naselje Bogdanov kraj gde živi povučeno i kako kažu njeni prijatelji, slabo izlazi. Bila je u braku sa Slobodanom Bulatovićem, turističkim inspektorom sa Cetinja, koji je jedna od retkih osoba koja je posećuje.
Njihov brak trajao je dve godine, a ona je nakon razvoda ostala na Cetinju. Na popisu stanovništva upisala se kao Crnogorka.
Marijin prvi suprug bio je Nikola Mišljenović, bivši diplomata, koji je preminuo 2014. godine u 62. godini. Marija je imala 18 godina kad se udala za gotovo deceniju i po starijeg Mišljenovića. Bili su tri godine u braku, za to vreme on je bio u diplomatskoj službi u Japanu.
Nekadašnji diplomata je svoju buduću suprugu zavoleo kad je imala sedamnaest, a on 31 godinu.
– Mira i Slobodan su me pred moj put u Tokio 1984. pritiskali da se oženim Marijom. Nisam podlegao njihovim pritiscima i otišao sam u Japan. Kad sam posle šest meseci došao na odmor u Beograd, venčao sam se s njom i poveo je sa sobom u Tokio. Venčali smo se 11. avgusta 1984. Uvek ću voleti Mariju i tih njenih sedamnaest-osamnaest godina. Ja sam bio četrnaest i po godina stariji od nje, imao sam trideset i jednu. Čim sam je prvi put ugledao, totalno sam odlepio za njom. Mariju sam upoznao kod mog rođenog brata Đure, koji joj je davao privatne časove iz matematike. Jednog dana je došla na žurku kod nas i ja sam se zagledao u lepu komšinicu - pričao je Nikola.
Isticao je da, kada je počeo da se zabavlja sa Marijom, redovno je odlazio u stan porodice Milošević.
Upoznao sam njenog oca Slobodana kao otvorenog, prijatnog čoveka, ponekad previše impulsivnog, ali objektivnog. Prema meni se ponašao kao prema sebi ravnom. Miru Marković sam doživeo kao simpatičnu ženu, pomalo mrzovoljnu, koja voli da joj članovi porodice, gotovo svakodnevno, pokazuju svoju naklonost. Njihov sin Marko bio je divan dečak, pošten, iskren. Brzo smo se sprijateljili – ispričao je tada Mišljenović.
Mišljenović je o ljubavi, životu i razvodu s Miloševićevom ćerkom napisao knjigu pod provokativnim naslovom „Tata, što me ljubiš u usta“. Prema Mišljenovićevom svedočenju, Marija je te reči izgovorila u prepunom trolejbusu dok je, kao devojka od 17 godina, sedela u Mišljenovićevom krilu.
Time je, kako je govorio, sablaznila sve putnike, koji su poverovali da se zaista radi o incestu, naročito zbog njihove očigledne razlike u godinama.
„Dala mi je svoju nevinost i svoju ljubav“, ispričao je Mišljenović aprila 2006. u ispovesti Kuriru sećajući se kako su, držeći se za ruke, otišli da se razvedu. Kao razlog razvoda on je tada naveo svoj diplomatski posao.
– Njena samoća, jer sam mnogo radio. Govorila mi je: ‘Ti radiš, ja ovdje nemam ni mamu, ni tatu, brata, ni drugaricu’. Riješio sam da joj dam slobodu. Koliko god smo se voljeli, a voljeli smo se jako mnogo, njen ideal slobode bio je jači od svake ljubavi. Tada mi je rekla: ‘E, pa tebi je lako, ti si mator čovjek, ti možeš da budeš raspuštenko, a meni nije lako da budem udovica. ‘Nasmijao sam se i rekao joj: Marija, je l‘ ti to priželjkuješ moju smrt? Pa nećeš biti udovica, nego raspuštenica – pričao je tada i otkrio da je Marija bila „teška“.
– Marija je imala ovakvu narav – kad voljem – voljem, kad ne voljem – koljem. Sa cijelom porodicom sam bio u kontaktu sve do 1992. Ti moji razgovori s Marijom smetali su nam da nađemo novu ljubav i nastavimo život. Pozvala me je jedne večeri u Ministarstvo i rekao sam joj da ne želim da se družimo više. Rekao sam joj da me ne zove više – ispričao je i izneo pretpostavku šta se posle tog razgovora desilo:
– Mira je sigurno pitala gdje sam, da li se javljam, i kad joj je ćerka ispričala šta se desilo, poznajući je, sigurno je rekla ‘e, sad ću ja njemu da j…. sve po spisku’. To je bilo u martu, u avgustu mi je bačena bomba na automobil – kazao je tada i dodao da je i posle petooktobarskih promena ostao „profesionalno marginalizovan, skrajnut.“
Govorio je da ga je porodica Milošević „uništila, a ovi novi dotukli“:
– Čovjek sam u godinama, a nemam ni kučeta ni mačeta, ni porodicu, ni djecu, niti posla, plate i penzije – pričao je on i dodao da je poželeo da se posle razvoda Marija zaljubi ‘jer bi mi njena nesreća bila veliko opterećenje’:
„Nisam uspio da je zadovoljim, a mnogo sam je volio, i upravo zato želio sam joj sreću“, pričao je on.
