Moglo bi se reći da sam prilično zgodan. Iako sam proveo više od decenije na sportskim terenima, postao sam svoj najgori neprijatelj čim bih ušao u spavaću sobu. Kada sam bio tinejdžer nisam znao kako to da nazovem. Bila je to samo velika crna rupa teskobe koja se otvarala kad god sam ležao go s drugom osobom. Ali u dvadesetim godinama konačno sam pronašao reči kojima bih mogao opisati svoj neizrečiv problem: erektilna disfunkcija.
Često muška hrabrost može da dovede do toga da se muškarci osećaju slabo i nesposobno ako se bore s veštinama u krevetu. Želim to da promenim, zato otvoreno pišem o svojoj prošlosti. Znam da će biti potrebno puno vremena da prestane osuđivanje koje me okružuje, ali napredak započinje uništavanjem nekih uobičajenih mitova o poremećaju erekcije. (Prvi? Da je to velika stvar - nije.)
Iskustvo me je ojačalo
Sa 16 godina sam počeo da izlazim s devojkom iz obližnje škole. Na početku naše veze saznao sam da je godinu dana pre izgubila nevinost sa svojim tadašnjim dečkom, dok sam ja još uvek bio nevin. Njeno iskustvo je samo pogoršalo nervozu koju sam već osećao zbog seksa. Kao rezultat toga, naš početak bio je prilično težak. Osećao sam se kao član publike na svom "nastupu", um me je proganjao uvredama dok sam pokušavao nešto da imam odnos s njom. Prvi put kad mi se to dogodilo, uspeo sam da izustim reči: "Nervozan sam." Međutim, u našim budućem odnosima u krevetu, trudio sam se da se opustim, iako sam se svaki put, osećao kao da mi se srce penje uz grlo.
Uprkos tome što sam bio osetljiv i brižan tinejdžer, moje rane dvadesete postale su vreme kad sam manje razmišljao kod rešavanja problema sa svojim seksualnim umećem. Mnoge partnerke su me pitale smatram li ih uopšte privlačnima. Istina je bila da jesam. Ali, umesto da priznam u čemu je zaista problem, uvek sam priređivao neki šou. Izmišljao sam razlog da žene odgurnem od sebe. Neke su me ostavile, osećajući zid koji sam postavio da 'zaštitim' sebe i svoje osetljive delove. Druge su zaglavile, zaključujući da ću naučiti da budem ranjiv.
3 žene koje žive srećno bez seksa: Ovo su njihove ispovesti!
Umesto toga, na kraju bih izmislio razlog da ih odgurnem od sebe. Takav 'superkul' stav je mehanizam muškog rešavanja problema - i to sam, nažalost, radio godinama. Kad sam prvi put razgovarao s lekarom o svom problemu, dao mi je pakovanje uzorka vijagre, potapšao me po leđima i poslao kući.
Kasnije tokom nedelje popio sam pola tablete kod kuće, što je dovelo do erekcije koja je bila pogodnija za skok s motkom nego seks. Međutim, kad sam pokušao da je uzmem s partnerkom, živci su mi postali toliko tanki da su mi toplog letnjeg dana rastopili erekciju poput sladoleda. To iskustvo me je duboko obeshrabrilo jer, iako nisam bio srećan zbog toga što sam u očima drugih mlakonja', neki deo mene mislio je da će vijagra biti plavi metak koji će rešiti sve moje probleme.
Lekovi su malo pomogli
Uprkos neuspehu, nastavio sam da pokušavam. Lekovi su mi malo pomogli, ali u trenutku kad sam saznao da će doći do seksa, pritisak u mojim grudima se naglo povećao. Napokon, u kasnim dvadesetim moja tadašnja devojka me je nagovorila da odem kod psihologa. Nakon višemesečnih teških razgovora, počeo sam da prepoznajem sebe i suočim se s tim šta je uzrokovalo moju erektilnu disfunkciju.
Američki psiholog otkriva najčešće uzroke raspada braka: Ovo su 4 opasna pokazatelja!
Tokom godina sam toliko puta doživeo neuspeh u krevetu da jednostavno nisam mogao zamisliti da vodim zdrav, normalan seksualni život. Bol mi je postala pokrivač, a čak i kad se moja teskoba smanjila, pronašao sam nesvesne načine da se vratim u ludilo. Mesecima sam imao teške razgovore sa psihologom. Ali, na kraju, počeli smo da krpimo staro uverenje - da ću uvek biti 'pokvaren' - i zamenili ga boljim: uvek ću biti dovoljan. S tom novom perspektivom, poverenjem u svoje telo i ljubavlju prema sebi, ponovo sam video nadu.
Za mnoge muškarce, osim ako je izvor njihovog problema specifično zdravstveno stanje (srčano i itd.), lekovi nisu dugoročno rešenje. Ali sada znam da oporavak počinje kad pronađete hrabrost da se emocionalno suočite s problemom – i, ako je moguće, uz pomoć profesionalaca.
Supruga i ja smo imali dogovor
Kad sam upoznao suprugu bio sam na dobrom putu ka oporavku. Ali, nakon šest meseci druženja neočekivano su ponovo isplivale stare sumnje. Kad sam se seksualno borio, njen instinkt bio je da me čvrsto drži kako bi mi se ublažila frustracija. Međutim, telesna blizina mi je samo ponovo uključila živčani sistem, što je još više pogoršalo moju teskobu. Kad sam objasnio da više volim 'da se sklupčam kad se osećam nadraženo, ona je to razumela i uvažavala moje potrebe. Ali, moje faze su trajale još nekoliko nedelja . Na kraju je to uzelo danak. Počeo sam da uviđam mnoge nesigurnosti u njenim uveravanjima da je u našoj vezi sve u redu. Kad smo seli da razgovaramo o onome što se događa, odgovorila je na sva moja pitanja (Jesi li dobro? Jesi li srećna? Osećaš li se sigurno?), Ali osetio sam napetost ispod njenih reči. Na kraju smo se složili da je radikalna transparentnost najbolja stvar za naš odnos, čak i ako rizikuje da izvrši veći pritisak na naš seksualni život.
Evo zašto muškarci misle da je tuđa žena slađa: Živa istina!
Iako sam je često podsećao (i ona je podsećala sebe) da je izvor problema bio strah, a ne nedostatak želje, zbog mog se povlačenja ipak osećala odbačeno. 'Kad ti treba prostora, osećam se kao da ćeš otići', napokon je rekla. Tek tada sam shvatio koliko moji mehanizmi suočavanja znače upravo suprotno. I iako sam joj stalno govorio koliko je volim, moje reči nisu bile dovoljne. Baš kao što mi je bio potreban svoj 'mir', njoj je bio potreban i telesni dodir - ne i sam seks – kako bi se osećala voljenom. Dakle, učinio sam ono što je trebalo mesecima ranije i uzeo sam je u naručje dok njeno telo nije pustilo uzdah olakšanja. Mnogi muškarci sa seksualnom disfunkcijom se boje da kažu sve što misle jer se plaše da bi to moglo pogoršati problem. To je osetljiva ravnoteža, ali moja supruga sada zna kako da iskaže svoje emocije - iako je još uvek osetljiva na moje - i to nam je pomoglo da otkrijemo nove strategije kako bismo zajedno radili na ispunjavanju međusobnih potreba.“
