Moj suprug i ja smo bili u vezi punih 11 godina pre venčanja, ali svet je izrazio nezadovoljstvo mojim samostalnim putovanjima tek kada smo stupili u bračnu zajednicu.
Jedanaest godina nije zanemarljiv period zabavljanja, ali pošto smo počeli da se viđamo još u srednjoj školi, prirodno je bilo da se odmah ne venčamo.
Imala sam 15 godina kada sam sama otputovala kod ujaka koji je tada živeo u Argentini. Shvatila sam da mi putovanja utiču na razvoj samosvesti i jednostavno nisam mogla da se oduprem tom uzbuđenju.
Kasnije se nikad nije postavljalo pitanje, da li ću ići na neko putovanje s obzirom da sam u vezi.
Naravno, bili smo tinejdžeri i u tom uzrastu je sasvim normalno da "nestaneš" na par nedelja kada sa porodicom ideš na letovanje ili kampovanje. Moj dečko je tada prihvatio da će putovanja biti važan deo mog života.
Taj stav se zacementirao kada sam tog prvog leta naše veze, otputovala na Galapagos i Ekvador.
Moja želja da samostalno istražim svet, naišla je na veliku podršku prijatelja, porodice i partnera.
Međutim, taj stav se promenio nakon što sam se venčala.
Ne, nije moj suprug očekivao da sada prestanem da putujem (on je osoba koja me najbolje na svetu poznaje), to su od mene očekivali moji prijatelji.
Odmah nakon venčanja započela sam planiranje dvomesečnog putovanja po Centralnoj Americi kako bih prikupila fotografije o divljini za moj novi časopis. Bila sam prilično uzbuđena kada sam došla sa putovanja puna utisaka, fotografija i doživljaja. Međutim, na zemlju su me spustili moji prijatelji koji su na moje doživljaje sa putovanja imali komentar tipa:
"I muž te pušta da sama putuješ mesecima?"; "Šta on radi dok si ti na putovanju?" Ubacivali su bubice u moju glavu.
Ako će me prevariti čim okrenem leđa, onda on nije osoba sa kojom bih ostarila.
"Pa zar se nisi tek udala?" Pitali su me mnogi misleći valjda kad si supruga da moraš biti vezana pupčanom vrpcom za svog muža.
Pitam se, da li bi mog supruga ispitivali ovoliko da je on umesto mene sklon samostalnim putovanjima? Verovatno ne! Produžena poslovna putovanja za muškarce su normalna, kao onaj lov koji treba da obezbedi porodici hranu za godinu dana. Ljudi još nisu navikli da žene imaju iste uloge kao i muškarci. Po njima žena još uvek treba da sedi kod kuće, pogotovo ako je udata žena!
Lagala bih kada bih rekla da me ova pitanja nisu poljuljala. Čak sam i preispitivala svoje ponašanje. Možda je za moj brak sada zaista važno da ostanem kod kuće....
Ali, ja sam slobodni pisac koji piše o putovanjima. Šta sada da radim, da promenim posao? Da li bi zaista to ojačalo moj brak? Odgovor je NE!
I zato nastavljam da putujem i dalje bez muža! A znate li zašto? Zato što sam ja srećna kada putujem i kada sama istražujem stvari i kada pišem o putovanjima... I zbog toga što sam srećna, ja sam odlična supruga!
Ne podležem stereotipima! Nisam žena koja čeka muža kod kuće, ali sam žena koja je verna svom mužu.
