Neki susreti su sudbinski, ali neki raskidi su plod surove manipulacije onih kojima ljudi najviše veruju.
Čovek vašeg života, sa kojim planirate budućnost, jednog popodneva dočeka vas na vratima, preda vam kese sa stvarima i zauvek vam zalupi vrata, bez ijedne reči objašnjenja.
Tako nešto se desilo ženi po imenu Kerolajn, koja je provela skoro dve decenije kriveći sebe za krah ljubavi, ne sluteći da je u senci svega stajala jedna žena, njena nesuđena svekrva. Ovo je neverovatna priča o ukradenim godinama i ljubavi koja je pobedila vreme, ali izgubila bitku sa sudbinom.
Prenosimo vam ispovest koju je Kerolajn Derik Grej dala za "Dejli mejl"
Svekrvin plan
Imala sam 28 godina kada je čovek za kojeg sam verovala da ću sa njim provesti život prekinuo našu vezu bez upozorenja ili objašnjenja. Uzbuđeno sam se odvezla kod njega na vikend, ali nisam stigla ni do ulaznih vrata. Umesto toga, rekao mi je da je gotovo i zamolio me da odem. Bila sam u prevelikom šoku da bih reagovala, a kamoli ga pitala šta nije u redu.
Godinama nakon toga, taj trenutak se neprestano vrteo u mojoj glavi. Ubedila sam sebe da, ako neko može tako odlučno da ode od mene, onda krivica mora biti u meni. Prošlo je 17 godina pre nego što sam konačno otkrila zašto je tako naglo prekinuo sve. A kada je istina isplivala, bila je skoro jednako razarajuća kao i sam raskid.
Ljubav na prvi osmeh
Nik i ja smo se upoznali dok sam radila kao model u svojim ranim dvadesetim. Jedan od mojih najzanimljivijih poslova bio je rad na karaoke karavanima koji su obilazili pabove širom jugoistočne Engleske. Na jednom od tih događaja, 1990. godine, srela sam Nika Greja. Ušla sam u pab i primetila momka iz tehničke ekipe koji se osmehivao tako široko da sam se instinktivno okrenula, ubeđena da poznaje nekoga iza mene.
Ali nije bilo nikoga. Osmehivao se meni. Nik je bio poznat po tom osmehu: toplom, otvorenom i razoružavajućem. Kasnije mi je priznao da se zaljubio u mene onog trenutka kada me je video. Ipak, tada sam bila u vezi, pa smo ostali samo kolege. Tek nekoliko godina kasnije, kada je saznao da sam slobodna, Nik je ušetao u moj kafić sa buketom cveća. Od tog trenutka sve je bilo prirodno. Svi su pretpostavljali da ćemo se venčati, i ja sam verovala u to.
Kobni raskid i tajna svekrve
Dve godine smo bili neopisivo srećni. Oboje smo znali od malih nogu da ne želimo decu i tu smo bili potpuno usaglašeni. A onda, u kasno leto 1996. godine, sve se završilo. Stigla sam na farmu njegovih roditelja, a Nik me je dočekao bled i rastrojen. Rekao je: "Gotovo je, ne želim te više nikada videti." Pružio mi je torbu sa mojim stvarima i zalupio vrata.
Njegova majka Eni, koju sam obožavala i smatrala prijateljicom, pozvala me je plačući, pitajući zašto sam ostavila Nika. Kada sam joj rekla da je on ostavio mene, nastala je tišina, rekla je samo "oh" i to je bio kraj našeg razgovora. Nikada više nismo pričale. Provela sam godine pitajući se kako je čovek koji je želeo da me oženi mogao tako brutalno da me izbriše iz života.
Pismo koje je promenilo sve nakon 17 godina
Na moj 45. rođendan, 2013. godine, stigla mi je čestitka od Nika. Unutra je bio CD Dejvida Bouvija i pismo u kojem se duboko izvinjava za bol koji mi je naneo. Kada smo konačno stupili u kontakt, napisao mi je pismo na četiri strane u kojem je objasnio razlog raskida.
Njegova majka mu je mesecima pričala kako ja menjam mišljenje i kako ipak želim decu. Za njega je to bilo nešto oko čega nema pregovora, pa je odlučio da odmah prekine vezu kako me ne bi sputavao, iako mu je srce pucalo. Zaledila sam se dok sam to čitala. To jednostavno nije bila istina. Nikada nikome nisam rekla da želim decu.
Ispostavilo se da je Eni, koja je očajnički želela da postane baka, mislila da će Nik, ako poveruje da ja želim decu, promeniti svoje mišljenje jer me je toliko voleo. Bila je to tragična pogrešna procena žene koja nije razumela koliko smo oboje bili čvrsti u svojoj odluci.
Kratka sreća i tragičan kraj
Nismo gubili vreme. Hemija je i dalje bila tu, a mi smo bili stariji i mudriji. Venčali smo se 18. aprila 2015. godine. Imali smo osam predivnih godina zajedničkog života u Dorsetu.
Nažalost, sudbina je bila okrutna. U decembru 2023. godine, Nik je iznenada počeo da iskašljava krv. Primljen je u bolnicu sa upalom pluća, a lekari su sumnjali da je oštećenje izazvalo vejping (elektronske cigarete), kojima je zamenio obične cigarete misleći da je to zdravije. Preminuo je 30. decembra u mojim rukama. Imao je samo 57 godina.
Bol zbog izgubljenih godina postao je još jači. Trebalo je da budemo u braku skoro 30 godina, a ne samo osam. Danas, sa 57 godina, ponovo se bavim modelingom i koristim svoju platformu da upozorim na opasnosti vejpinga. Naša priča nije imala kraj kakav sam zamišljala, ali je bila stvarna i naša. I pored sveg slomljenog srca, i dalje verujem da je to bila bajka, samo ona sa veoma ljudskim završetkom.
