Kažu da brak ne propada preko noći, već polako, tiho, kroz svakodnevicu, između rečenica koje deluju bezazleno, ali u sebi nose težinu celog jednog razočaranja. A kada žena počne da izgovara ove dve rečenice, to je kao šapat pred oluju – znak da je srce odlutalo, da je ono što je nekada gorelo, sada samo tinja iz navike i dužnosti.
Prva rečenica glasi:
„Ma, pusti, nema više svrhe da pričamo.“
U toj rečenici ne čuje se ljutnja, nema više ni bola, samo ravnodušnost. A ravnodušnost je često poslednji stadijum emocionalne distance. Ona znači da žena više ne vidi poentu da se bori, da objašnjava, da se nada. Prestala je da traži razumevanje, jer je prestala da veruje da ono može da se desi.
Druga rečenica:
„Neka, tako je kako je.“
Ovo nije prihvatanje – ovo je odustajanje. Kad žena izgovori ovu rečenicu, to više nije kompromis, već rezignacija. Nema više želje za promenom, nema više snova o drugačijoj svakodnevici. To je ono kada srce postane hladno, ali telo ostaje tu – zbog dece, zajedničkog kredita, zbog straha ili jednostavno zbog rutine.
Ljubav u braku ne nestane u jednom trenutku. Ona se gubi kroz tišinu, kroz neizgovorene reči, kroz dane kada više niko ne pita „kako si“ iz iskrene brige. Kad žena prestane da se nada, prestane i da voli. A ove rečenice su često njen poslednji pokušaj da se emocionalno zaštiti od daljih razočaranja.
Zato, ako ih čujete – zastanite. Ne ignorišite ih. Jer još uvek, možda, nije kasno da se probudite iz te navike i podsetite jedno drugo zašto ste uopšte krenuli zajedno. Ako ne zbog ljubavi kakva je nekad bila, onda barem zbog one koja još može da se rodi, ako joj damo priliku.
