Znali se iz pelena, bila uz njega do smrti i zajedno vodili Ameriku: Filmska ljubavna priča Džimija i Rozalin Karter

Bivši američki predsednik Džimi Karter preminuo je u 100. godini života.

Džimi Karter i njegova tri godine mlađa supruga Rozalin, koja je preminula prošle godine u 96. dali su veliki intervju za "Vašington post", u kojem su pričali upravo o svojoj ljubavi. Tada su novinare dočekali u svom domu.

"Sahraniće nas zajedno, tačno na onom brdu. Odmah pored malih belih azeleja posađenih tamo", rekao je nežno Džimi Karter i pogled usmerio prema mestu na kojem će i u večnosti biti zajedno.

Njihov brak ušao je u američku istoriju i kao najdugovečniji nekog bivšeg predsedničkog para, a dan njihovog venčanja, 7. juli, obeležili su odlaskom na mesto u gradu u kojem su se upoznali pre toliko decenija. Kako je opisao njihov komšija, poznajući njih i njihovu ljubav, sešće na klupu i držati se za ruke.

Iako su se pomirili s time da je pitanje dana kada će neko od njih otići, najteže im je padala činjenica da će, barem na neko vreme, neko od njih nadživeti onog drugog i ostati sam, što se nažalost desilo prošle godine, kada je Džimi Karter ostao sam. Rozalin i Džimi znali su se bukvalno od malih nogu, ali njihova je ljubavna priča počela tokom Drugog svetskog rata i preživela sve probleme koje je sa sobom donela politika.

Zanimljivo je to da su u brak stupili zbog tradicije jer su jedno drugome bili najbolji odabir, ali s godinama su postali ravnopravni partneri i takvi ostali do samoga kraja.

Iako je Rozalin isprva odlučila da bude domaćica i brine se o njihovoj porodici, s vremenom je postala siva eminencija i čak je preuzela glavnu ulogu u porodičnom biznisu, a ništa manje nije bila aktivna ni u politici.

"Tokom godina postali smo više od prijatelja i ljubavnika, postali smo ravnopravni partneri. Uvek je smatrao da ja mogu da uradim i ostvarim sve što poželim i upravo zbog toga zajedno smo prošli kroz mnoge avanture i izazove", izjavila je povodom suprugovog 90. rođendana Rozalin.

Upravo uz njegovu podršku, Rozalin je bila predvodnica promena i u Beloj kući, i baš ona je proširila ulogu koju je do tada imala prva dama. Odlazila je na sastanke kabineta, radila na nacionalnoj osvešćenosti o mentalnom zdravlju, a oformila je i svoj tim u Istočnom krilu Bele kuće.

Vratimo se na početak njihove ljubavne priče, započete u leto 1945. u gradiću Plejns u južnoj Džordžiji, u kojem je Džimi Karter provodio svoje poslednje praznike uoči odlaska u američku mornaricu. Jednog vrućeg dana u julu Džimi je s mlađom sestrom Rut i njenim dečkom odlučio da se provoza gradom. Rut i njen dečko sedeli su na prednjim sedištima Fordovog kabrioleta dok je Džimi bio iza njih. Iako se u to vreme viđao s nekom misicom, ona je u tom trenutku bila na porodičnom okupljanju u susednom gradiću, zbog čega je Džimi bio sam.

"Vozili smo se gradom, tražeći način da ubijemo vreme", prisetio se Karter i dodao kako su se u jednom trenutku zaustavili, a on je pokazao prema metodističkoj crkvi preko puta.

"Rozi je stajala ispred crkve, tačno tamo, i ja sam je pitao da li želi da izađe sa mnom", rekao je Karter, a ona se nadovezala rekavši kako je bila tamo zbog sastanka mladih. Ona sama nikada nije krila da joj se tri godine stariji mladić i te kako sviđa, a njihovo poznanstvo traje bukvalno od njenog rođenja, kada je Džimi imao tri godine. Njena porodica živela je vrata do vrata s Karterovima, a Džimijeva majka, medicinska sestra, pomagala je njenoj majci oko novorođenčeta.

U tinejdžerskom dobu on je bio opsednut mornaricom i akademijom, a ona je s njegovom sestrom kovala planove kako da se spoje. Stoga ne čudi da je te večeri, kada je imala 17 godina, bez puno razmišljanja uskočila u automobil s Džimijem i potom su otišli u bioskop.

"Mesec je bio pun i osvetljavao je grad, razgovarali smo o svemu, a ja sam bila na sedmom nebu. Otpratio me kući i poljubio me", napisala je u svojim memoarima bivša prva dama, a kako je Karter naknadno ispričao, idućeg jutra majci je otkrio da je s Rozalin bio u bioskopu. Na njeno pitanje šta misli o toj devojci, Džimi joj je kratko rekao: Nju ću oženiti!

I godinama kasnije uvek je govorio da je znao da je upravo Rozalin ona prava i da će se venčati s njom. Ali, ona sama nije bila tako odlučna. Nekoliko nedelja kasnije, u avgustu 1945. godine, otpratila ga je na stanicu voza, kojim je otišao na akademiju, a onda su počeli da razmenjuju duga pisma. Kada se vratio za Božić, zaprosio ju je, ali ona ga je odbila.

"Sve se prebrzo odvijalo, a ja sam bila premlada i prenaivna za brak", napisala je u memoarima, ali samo nekoliko nedelja kasnije sve se promijenilo. Njegovi roditelji odveli su je u Anapolis kako bi ga videla i Džimi ju je ponovo zaprosio i ona je tada pristala.

"Čim sam se vratila kući, poslao mi je kopiju vodiča za žene mornara, koju sam proučila do najsitnijeg detalja."

U julu 1946. godine, samo mesec dana nakon njegove diplome, venčali su se u istoj onoj metodističkoj crkvi ispred koje ju je ugledao. Imala je 18, a on 21 godinu.

Bračni život započeli su u mornaričkoj bazi u Norfolku, a ona je sama odgajala decu dok je Karter bio na vojnim brodovima, a potom i u podmornicama.

Tokom tih godina rođena su njihova tri sina - Džek, Džejms III, poznat i kao Čip, i Donel, odnosno Džef. Najmlađa od dece i jedina ćerka Ejmi, rođena 15 godina kasnije.

Odlazak 1953. u rodni Plejns, kako bi bio uz umirućeg oca, podsetio ga je koliko voli svoj gradić i život u njemu, zbog čega je doneo odluku da napusti mornaricu i s porodicom se vrati kući - sve to bez prethodnog razgovora s Rozalin.

Uselili su se u subvencionirani stan, jedino što su mogli da priušte sebi, a on je preuzeo očev posao s kikirikijem. Tada je shvatio da ne može da odradi sve sam - da vodi kancelariju i obilazi farme - zbog čega je doneo odluku da će Rozalin raditi u kancelariji. Nakon završenog tečaja za računovođu znala je puno više od svog supruga, ali trebalo je da prođe još dosta vremena da on prihvati tu činjenicu.

Tako je i 1962. godine, kada je odlučio da se kandiduje za Senat na 38. rođendan, odbio da to podeliti sa suprugom.

"Jednog jutra jednostavno sam počeo umesto farmerki da oblačim odelo. Rozi je ušla u spavaću sobu i pitala me ko je umro", prisetio se i potom dodao kako je četiri godine kasnije, za vreme njegove prve kandidature za guvernera Džordžije, sve napokon selo na svoje mesto. Bilo je to u trenutku u kojem je razgovarao telefonom, a Rozalin je bila u prolazu. On ju je pozvao i rekao da mu spakuje kofere za kampanju u kojoj će učestvovati, a ona mu je odgovorila da se spakuje sam.

Šok i nevericu zamenilo je razmišljanje o njegovom ponašanju i nakon što je razmislio o svemu, njih dvoje su postali ravnopravni. Te 1970. godine, kada je izabran za guvernera, upravo je Rozalin bila njegov ključni savetnik o svim političkim pitanjima.

"Tata je počeo da se menja kada se kandidovao za guvernera, svestan da je mama mnogo bolja političarka od njega. Ona je vodila brigu o svemu i radila na njegovim kampanjama dok se on brinuo samo o Panamskom kanalu", otkrio je njihov sin Čip.

Kako su tek kasnije priznali, tokom godina u kojima je on bio predsednik retko su se slagali u mišljenju, ali javnost to tada nije saznala. O svemu su raspravljali na privatnom ručku koji se održavao svakog četvrtka u Ovalnoj sobi, a svakog dana razgovarali su i na Trumanovom balkonu Bele kuće.

Tada je počeo i javno da govori kako je ona jedini savetnik kojem veruje, zbog čega je Rozalin ubrzo postala redovna na sastancima njegovog kabineta.

"Ljudi su je potcenjivali, ali ona je bila njegove oči i uši u javnosti, a svi mi obraćali smo se njoj ako nam je trebao Džimi zbog nečeg", rekao je Džerald Rafšun, stručnjak za komunikacije koji je radio za Karterove u Beloj kući.

Nakon što je Karter na novim izborima izgubio od Ronalda Regana, Karterovi su se vratili u svoju kuću u Plejnsu, koju su izgradili 1961. Budući da su tada oboje bili u pedesetima i dovoljno sposobni za promene, odlučili su da se fokusiraju na svoju fondaciju, za koju su prikupili milione dolara, a koja je radila na tome da siromašni imaju zdravstvenu negu, kao i da žene budu ravnopravne. Upravo zahvaljujući svom radu, 2002. Karter je nagrađen Nobelovom nagradom za dugogodišnji rad na miru i ljudskim pravima.

Njihova tajna braka bile u proverenom receptu - nikada nisu išli na spavanje posvađani i toga su se pridržavali.

"Odavno smo oboje shvatili da moramo da delimo sve. Ja sam joj dao dovoljno prostora da radi šta god želi, a ja radim ono što ja želim, ali uz sve to našli smo i stvari koje možemo da radimo zajedno", rekao je Karter svojevremeno i otkrio kako je on, na primer, redovno igrao tenis, zbog čega je Rozalin uzela privatne časove da bi mogli da igraju zajedno.

Zajedno su u 60-im godinama života učili da skijaju, pecaju i odlazili su na putovanja na kojima su videli čak 1.300 vrsta ptica. Čak i kada su zbog obaveza prema Karter centru bili razdvojeni, svako veče pre spavanja preko telefona su čitali stihove Biblije, često i na španskom. Upravo zahvaljujući toj njihovoj ljubavi i povezanosti uspeli su da prebrode sva iskušenja i uživaju i veoma dugom braku, i to u svakom danu kao da im je prvi.

U nastavku saznajte koja jedna stvar je važna kako bi brak opstao i bio dug:

Bonus video: