Katarina Konstantinović (1848–1910) bila je ćerka Anke Konstantinović (rođene Obrenović) i Aleksandra Konstantinovića. Njen deda, Jevrem Obrenović, bio je rođeni brat kneza Miloša, što znači da je knez Mihailo Obrenović bio Katarinin rođeni ujak. Već samim svojim poreklom, Katarina je bila deo intrigantne dinastije koja je obeležila istoriju Srbije.
Rano detinjstvo i život na dvoru
Katarina je rođena 1848. godine u Šapcu. Njen otac Aleksandar Konstantinović umro je 1853. kada je imala samo pet godina. Nakon njegove smrti, Katarina i njena majka Anka povremeno su boravile na dvoru kneza Mihaila Obrenovića, što je Katarini omogućilo da rano oseti čari elitnog života i da se kreće u visokim beogradskim krugovima.
Anka Obrenović i plan za Katarininu budućnost
Knez Mihailo Obrenović vratio se na presto 1860. godine, ali je njegov brak sa Julijom Hunjadi bio u velikoj krizi. Julija nije bila omiljena u narodu, a knez nije imao naslednika, što je dodatno opteretilo njihov odnos. Situaciju je iskoristila Anka Obrenović, koja je, prema nekim izvorima, smislila plan da Katarinu uda za svog ujaka.
Mladi knez, 25 godina stariji od Katarine, uživao je u društvu svoje rođake. Anka je navodno čak diktirala ćerki ljubavna pisma za Mihaila. Strategija je uspela – knez se zaljubio u Katarinu, i ta veza postala je javna tajna.
Katarina i knez Mihailo: Ljubav koja je šokirala Srbiju
Veza kneza Mihaila i Katarine izazvala je skandal u Srbiji. Javnost, Crkva i političari oštro su se protivili toj vezi, smatrajući je neprihvatljivom. Ilija Garašanin, tadašnji predsednik Vlade, bio je među najglasnijima u osudi ove ljubavi, što ga je koštalo smene sa položaja. Ipak, knez Mihailo bio je odlučan – nakon formalnog rastanka od Julije Hunjadi 1865. godine, zaprosio je Katarinu Konstantinović.
Tragični kraj kneza Mihaila
Veridba kneza Mihaila i Katarine nije dugo trajala. Desetog juna 1868. godine, knez Mihailo je šetao Košutnjakom u društvu Anke, Katarine i njihove rođake Tomanije kada su atentatori pucali na njih. Mihailo je ubijen na licu mesta, kao i Anka. Katarina je pogođena sa tri metka, ali je uspela da pobegne u obližnju šumu, gde ju je pronašao jedan mlekar i odveo u bolnicu. Iako su joj lekari izvadili dva metka, jedan je zauvek ostao u njenom telu.
Život nakon knezove smrti
Tragedija u Košutnjaku nije označila kraj Katarininog burkovitog života. Iste godine, 1868, udala se za generala Milivoja Petrovića Blaznavca, vojnog ministra i jednog od najuticajnijih ljudi tog vremena. Katarina je s njim dobila sina Vojislava i ćerku Milicu, koja je, nažalost, rano preminula.
Nakon Blaznavčeve smrti 1873. godine, Katarina se preudala za Mijaila Bogićevića Ociku, svog rođaka po majci. S njim je napustila Srbiju i živela u Austrougarskoj. U osamdesetim godinama 19. veka, Katarina se vratila u Beograd.
Fatalna Katarina Konstantinović
U seriji reditelja Milorada Milinkovića koji zajedno sa Dragoljubom Stojkovićem potpisuje i scenario, Katarinu igra Jana Ivanović dok je uloga kneza Mihaila Obrenovića poverena Draganu Mićanoviću.
"Po slikama možemo videti da nije bila neka lepotica, ali je zračila unutrašnjom lepotom. Svojim šarmom i inteligencijom je osvajala muškarce", rekla je za Tanjug glumica o liku koju tumači, pa dodala: "Katarina Konstantinović je vrlo intrigantan i zanimljiv lik iz naše istorije. Ona je bila fatalna žena u 19. veku i velika ljubav kneza Mihaila. Meni je posebno za igru bila inspirativna njena neuhvatljivost u karakteru i to mi je bilo zanimljivo jer je, s jedne strane imala to dete u sebi, a s druge bila vrlo inteligentna žena“.
Katarina je imala mnogo udvarača, među kojima je bio i učitelj fizike Damjan Pavlović koji joj je posvetio epsmu "Vili". Tokom jednog časa pao je na kolena i priznao joj je ljubav nakon čega je ona vrisnula pa je izbačen sa dvora. Narednog dana počinio je samoubistvo.
Želela sa spase kneza Mihaila Obrenovića od metka
Ankinu želju o udaji njene ćerke prekinuo je atentat na kneza, u kojem je i ona stradala.
Zaveru protiv sina Miloša Obrenovića skovala su braća Radovanović, Kosta, Đođre i Pavle kako bi se osvetili zbog robije svog brata Ljubomira Radovanovića. Pomagali su im bivši predsednik beogradskog okružnog suda Lazar Marić i bivši trgovac Stanoje Rogić.
Atentat se desio 29. maja 1868. kada je knez Mihailo Obrenović oko 17 časova krenuo kočijom do Košutnjaka, u društvu Svetozara Garašanina, sina Ilije Garašanina. U kočijama do kneza bile su Tomanija Obrenovića, Anka Kostadinović i Katarina Kostadinović.
U parku na Košutnjaku pojavili su se Pavle i Kosta Radovanović koji prvi izleteo pre kočijama. Knez ga je prepoznao zbog spora oko brata Ljubomira.
"Dakle, istina je", rekao je na francuskom jeziku koji su znale pomenute dame u njegovoj blizini. To su bile poslednje reči kneza, ispričao je Kosta Radovanović na sudu.
Katarina je pokušala da se nasloni na Mihaila i da tako spreči Radovanovića da puca. Tog dana ubijena je i njena majka Anka koja je želela da svojim telom zaštiti brata. Baka Tomanija je ranjena kao i sama Katarina.
Vojna patrola uhapsila je izvršioce atentata i ostale zaverenike na Topčideru.
Udala se za rođaka? Muža prevarila pa pobegla sa ljubavnikom
Katarina se 1868., udala za generala Milivoja Petrovića Blaznavca koji je bio 24 godine stariji od nje. Bivši vojni ministar kneza Mihaila Obrenovića odigrao je važnmu ulogu u postavljanju Milana Obrenovića za kneza. U tom braku dobila je sina Vojislava i ćerku Milicu koja je preminula kao dete.
Kružile su glasine da je Blaznavac bio vanbračni sin kneza Miloša, i to značilo da se Katarina na kraju ipak udala za ujaka, ali ne onog prema planu svoje majke. I to nije bio jedini skandalozni brak.
Nakon smrti supruga 1873. udala se za majčinog brata odd ujaka Mihaila Bogićevića Ociku sa kojim je jedno vreme živela u Austrougarskoj, da bi se vratili u Beograd.
Drugog muža ostavila je zbog 18 godina mlađeg ljubavnika, prijatelja svog sina Vojislava. Preminula je 1910. u Nišu gde je njen naslednik služio kao vojno lice. Sahranjena je u Beogradu.
Kasniji život i kontroverze
Priča o Katarini Konstantinović ni tada nije izgubila na zanimljivosti. Prema nekim izvorima, zaljubila se u mladića, prijatelja svog sina Vojislava, koji je od nje bio mlađi 18 godina. Zbog te veze ostavila je drugog supruga Mijaila Bogićevića, nakon čega su je izdržavali sin Vojislav i polusestra Simona.
Smrt i sećanje
Katarina Konstantinović preminula je 1910. godine u Nišu. Sahranjena je u Beogradu, a njeno ime ostalo je upamćeno kao simbol jedne od najkontroverznijih ljubavnih priča u srpskoj istoriji.
Njena nesuđena uloga kneginje Srbije, tragična sudbina kneza Mihaila i život pun skandala i intriga, inspiracija su za brojne priče, među kojima se izdvaja i popularna serija „Što se bore misli moje“, koja vraća duh tog vremena i podseća na lik Katarine Konstantinović.
