Mnogo puta se povlačilo pitanje za koga je navijao Josip Broz Tito? Postoji najšire prihvaćena teza, legenda da je Tito bio navijač Hajduka iz Splita, koji je godinama imao najveću petokraku u grbu i time se ponosio, kao i zbog značajne uloge koju je Hajduk imao u Narodnooslobodilačkoj borbi.
Međutim, jugoslovenski fudbaler i fudbalski trener Stjepan Bobek, tvrdio je da je Tito bio i simpatizer vojnog kluba Partizan po političkoj liniji, ali da mu je u srcu bio samo Hajduk. Partizan je simpatizovao, a za Hajduk je zaista navijao.
Ponekad, onako diplomatski, nije želeo da se izjašnjava o tome za koga navija, govoreći da to ne sme jer je predsednik države, ali jednom prilikom mu se omaklo.
Svi "narodi i narodnosti" želeli su da znaju odgovor na najveće sportsko pitanje, otkriće najveće fudbalske misterije.
"Tito mi je jednom rekao: "Inače sam bio simpatizer Partizana." Normalno je da je Josip Broz Tito bio navijač Hajduka, jer su oni bili u ratu, je l’ tako? Oni su tada otišli tamo, ali posle toga, bio je simpatizer Partizana, sigurno zbog raznih generala koji su uticali na njega pa je postao partizanovac. E sad, došao je na jednu utakmicu gde smo igrali protiv Crvene zvezde. Ja sam bio rezerva, sedeo sam iza njega. Kad je Zvezda dala gol, ceo stadion je gledao u Tita, isto kao i kad su pala ostala dva za pobedu Zvezde 3:0. Kada sam to video, rekao mi je Tito: "Odlučio sam da više ne dolazim na utakmice." Jer je ipak bio predsednik", rekao je Bobek u arhivskom snimku objavljenom pre četiri godine na "Jutjub kanalu Crvene zvezde, pritom aludirajući na turneju koju je Hajduk imao u Italiji igrajući protiv saveznika tokom rata, piše "Net.hr".
Hajduk je jedan od retkih klubova s područja Kraljevine Jugoslavije koji je zadržao svoje predratno ime, a time i svoju baštinu. Razlog za to je njegovo pristupanje partizanskom pokretu, čime je klub postao simbol otpora okupatoru, ali i propagandno sredstvo Titovih komunista. Naime, uvidom da klub ne mogu privoliti da nastupa u italijanskoj Seriji A, italijanski fašisti, kojima je veći deo Dalmacije pripao Rimskim ugovorima u maju 1941. godine, raspustili su klub, a godinu dana kasnije osnovali Societa Calcio Spalato.
Koji sport je Tito lično najviše voleo da trenira, a koji je ostao sa njim i pod stare dane?
U feljtonu "Bravo, oko sokolovo" objavljenom u časopisu "Praktična žena" 1980. godine novinar Zvonko Štaubringer piše koje sportove je Tito favorizovao i za koje klubove je navijao.
Poznato je da se Tito aktivno bavio streljaštvom i da je rado gađao glinene golubove iz puške. Na Brionima je voleo da puca i iz malog flobert-pištolja s dugom cevi, dometa 150 metara.
"Kad god sam umoran, ja malo gađam u metu", govorio je Tito svojim gostima na ostrvu kad bi ga videli s pištoljem u ruci.
"Glavno je da čovek nešto radi. Strašno je to biti nepokretan. Mnogo mi je pomoglo u životu to što sam još kao šegrt počeo da se bavim sportom, rvanjem, pa kasnije mačevanjem… To drži čoveka.", rekao je svojevremeno Tito.
Prilikom rođendanskih svečanosti u Belom dvoru, u maju 1966. godine, Tito se susreo s delegacijom sportista. Milan Ercegan, sekretar Saveza organizacija za fizičku kulturu, kazao je Titu da je Jugoslavija u nekoliko sportova svetska sila, napisao Zvonko Štaubringer.
“U košarci, vaterpolu, streljaštvu…", i kako je spomenuo streljaštvo, Tito je vedro ponudio svoje usluge:
"Ako vam je potreban dobar strelac, uzmite mene!"
Kad su u maju 1964. u Belom dvoru Titu predstavljeni svetski prvaci u rvanju Vukov i Horvat, on im je iskreno čestitao na uspehu i zadovoljno dodao: "I ja sam se u mladosti bavio rvanjem. To mi se više sviđa nego boks u kome je glavno što jače udariti."
"Mačevanje mi je u mladosti bilo najdraže"
Sportisti ga tada upitaše koji mu je sport u mladosti bio najdraži. Tito im je odgovorio:
“Mačevanje. A bavio sam se i gimnastikom… A danas volim plivanje i lov… Inače, ja sam za masovni sport…"
Rajko Mitić, poznati fudbaler čije ime nosi stadion Crvene zvezde, koji je nekoliko puta razgovarao s drugom Titom, kazao je svojevremeno da je Tito uvek bio tačno i široko upućen u sport. U nezaboravnom sećanju mu je ostao susret povodom Dana mladosti u maju 1957. godine:
"Pitali smo predsednika sve što smo želeli znati. I još jednom smo se mi sportisti uverili da je Tito i veliki i običan čovek, i drug i prijatelj, da ima neopisivu moć da se približi nama, običnim ljudima… Rekao nam je, na primer, da navija za jugoslavensku reprezentaciju, za sve sportiste Jugoslavije. I da nije navijač nijednog kluba posebno… Na kraju predsednik je svima uputio i jedan prijateljski savet: "Takmičite se uvek u granicama mogućnosti, poštujte igru, ljude, srce, navijače.”
Tito kada god bi ga zvanično pitali, nije imao nikog za koga bi navijao. Tvdio je da navija za sve jugoslovenske klubove i da ih rado prati kada igraju u inostranstvu.
Nekada davno, Tito je čak išao na neke utakmice. Neposredno nakon rata, više puta je na stadionu JNA prisustvovao dvobojima između Partizana i Crvene zvezde. I svaki put kada bi igrači Crvene zvezde postigli gol, gledaoci bi okretali glave ka tribini na kojoj je sedeo Maršal, kako bi videli kako će reagovati. Većina je mislila da navija za Partizan.
"A meni je bilo svejedno", pričao je Tito jednom prilikom u društvu sportista.
"Volim da utakmica bude lepa, da kvalitet fudbala bude što bolji i da imamo što veći broj dobrih timova, a ne da po svaku cenu pobeđuje ovaj ili onaj tim. Neki od njih su toliko strasni navijači da se pomalo bojim da im se nešto ne dogodi tokom utakmice", rekao je Tito svojevremeno.
Kada se govorilo o tome da je Tito navijač Hajduka, on je rekao sledeće: "Navijači Crvene zvezde i Partizana smatraju me vašim (Hajdukovim) navijačem, ali ja ne navijam ni za jedan klub", demantovao je Tito u razgovoru sa "Majstorima s mora", čiju delegaciju je primio u proleće 1962. godine.
Bernard "Bajdo" Vukas, najbolji igrač Hajduka svih vremena, kao da se izvinjavao pokrovitelju proslave pedesetogodišnjice Hajduka:
"Nikako da osvojimo vaš pehar. Prošle godine smo bili najbliži cilju, ali nas je Varteks pobedio. A ove godine smo izgubili u Somboru."
"Da, često se dešava da mali pomrse račune velikima", tešio ga je Tito.
Devet godina kasnije, prilikom prijema delegacije sportista 23. juna 1971. u Belom dvoru, kapiten "Majstora s mora" Dragan Holcer ponosno je rekao Titu:
"Hajduk je novi prvak države!"
Tito se na to samo nasmejao:
"Znam. I čestitam. To je bio moj klub", ipak je priznao Tito.
"Bili ste i za vreme narodnooslobodilačke borbe najbolji tim."
"A mi smo osvojili vaš kup", pohvalio se kapiten Crvene zvezde Dragan Džajić.
"Da, znam. Vi imate najviše navijača… I vama čestitam", odgovorio bi Tito.
Tito se ljutio kada bi na utakmicama dolazilo do raznih nereda i nesportskog ponašanja:
"Ne volim što s vremena na vreme, naročito u fudbalu, dolazi do nereda. Neprijatno mi je kada se to dešava. Pogotovo kada se prekršaji čine namerno. To nije sportski. Stoga naši sportisti ne bi smeli takvo nešto sebi da dozvole. Njihovo ponašanje mora biti uzorno."
Drugom prilikom, kada su ga pitali šta mu se ne sviđa u našem sportu, Tito je odgovorio:
"Nikako mi se ne sviđa kupoprodaja igrača u fudbalu".
Na kraju, kada rekapituliramo sve izvore, predsednik SFR Jugoslavije, Josip Broz Tito, bio je zvanično neutralan po pitanju posedovanja omiljenog fudbalskog kluba. No, navedena svedočenja i izvori tvrde da je Josip Broz Tito voleo Hajduk iz Splita u mladosti i kasnije fudbalski klub Partizan po političkoj liniji.
NE PROPUSTITE
U nastavku saznajte kako je pre 40 godina izgledalo otvaranje zimskih Olimpijskih igara u Sarajevu:
Bonus video:
