Mirsada Osmanović, žena iz Živinica u Bosni, nosi sa sobom priču koja je istovremeno dirljiva i bolna, svi reagujemo pred nepravdom koju su joj život i okolnosti nametnuli. Kao trinaestogodišnjakinja, bez prava glasa, bila je primorana da se uda, a već sa četrnaest godina donela je na svet dete, potpuno nesvesna da se njen muž, u isto vreme dok je ona nosila njegovo dete, viđao sa ljubavnicom. Ova priča, obavijena tugom i nevinim pogledom na svet, oslikava težinu sudbine koja je zadesila devojčicu prerano pritisnutu teretom odraslog života.
Neobičan susret i pritisak okoline
Priča o njihovom upoznavanju nosi notu neočekivanog, gotovo sudbinskog trenutka koji je za Mirsadu bio početak jednog novog, teškog poglavlja u životu. "Muž je pre mene bio oženjen nekom Šokicom," priseća se Mirsada sa setom, govoreći o prošlosti koja je predodredila njenu sudbinu. "Kada me je video, ja sam još uvek bila dete, ali moj otac je insistirao da me oženi kako bi ga odvratio od te žene."
Za devojčicu koja nije imala ni vremena ni mogućnosti da razume šta znači biti udata, ova prisila je delovala kao jednostavno ispunjenje želje starijih.
"Bila sam dete i nisam mnogo negodovala, jer nisam ni znala šta to znači udati se. Sve mi je to bilo apstraktno."
Osećaj stida i nevinosti pratili su Mirsadu kroz sve te trenutke. Seća se kako je odlazila kod svoje tetke, gde je često pomagala u kućnim poslovima, sređivala i čistila njen dom. Međutim, jednog dana, njen teča je izgovorio rečenicu koja će promeniti njen život: "Došao neki momak da te traži."
Za mladu devojčicu, koja nije ni imala vremena da upozna život, taj trenutak bio je zbunjujući i izazvao je osećaj neprijatnosti. "Bila sam dete, i kad god bi mi neko pomenuo momka, osećala bih se posramljeno. Nisam razumela šta znači biti u vezi, udati se, niti sam ikada pomišljala na ljubavne odnose."
Nevinost pred životnim iskušenjima
Mirsadina priča oslikava tradicionalne običaje koji su često devojčice, pre nego što su postale žene, pretvarali u supruge i majke, bez ikakvog prava na sopstveni izbor. Bila je izložena svetu odraslih u trenutku kada nije imala dovoljno zrelosti da razume šta joj se događa.
Brak na prevaru
"Ja sam, na neki način, uspela da izbegnem tu situaciju da se tako udam," priseća se Mirsada trenutaka kad je prvi put osetila da joj nešto nije po volji, kada je još imala priliku da se izvuče. No, sudbina je očigledno imala drugačije planove. "Međutim, kada je bilo sijelo, taj dečko je ponovo došao i rekao da je odlučio da me oženi." Njene reči nose gorčinu, odjekujući nepravdom koja se obrušila na nju u najranijoj mladosti.
Sa setom i pomalo ironije, Mirsada danas prepričava jedan od najneobičnijih trenutaka iz tog perioda:
"Svi u porodici i danas prepričavaju kao najzanimljiviju situaciju kada me pitao da li želim da se udam za njega, a ja sam rekla 'da'. A onda, kada sam videla da moja mama plače, rekoh da ipak neću. Bilo mi je žao mame."
Taj trenutak suza njene majke bio je za nju znak da nešto nije u redu, da možda ne donosi pravu odluku, ali je bila premlada da se odupre sudbini koju su joj krojili drugi.
Skrivene tajne i znakovi prevare
Iako mlada, Mirsada je ubrzo počela da oseća da nešto nije u redu. Dok je bila trudna, postalo je jasno da porodica i muž kriju mnoge stvari od nje.
"Prvi znak je bio kada su pare počele da nestaju iz kuće. Muž je retko dolazio. Ja sam bila dete, a moj dever me vodio na preglede," seća se Mirsada, objašnjavajući koliko je bila zbunjena i usamljena u tom periodu. Njen suprug, iako formalno prisutan u njenom životu, zapravo je bio odsutan, kako fizički tako i emocionalno. Njegova nezrelost, zajedno sa neodgovornošću, postajala je sve očiglednija.
Njeno porođajno iskustvo dodatno je oslikalo njegovu nebrigu. "Kad sam došla u bolnicu da se porodim, dever i svekar su me vodili. Posle toga dolazi muž i smeje se. Njemu je bilo smešno što sam se ja prepala porođaja. Bio je nezreo i nije razumeo ozbiljnost." Ove reči odražavaju ne samo fizičku distancu između njih, već i potpuni nedostatak emocionalne povezanosti.
Nepravedna ljubav
Kada je imala samo 14 godina, Mirsada je rodila ćerku.
"Ostala sam trudna sa 13. Sve vreme dok sam bila trudna, suprug je imao ljubavnicu, a ja mlada i luda, ništa nisam slutila." Te reči odražavaju njen tadašnji osećaj izgubljenosti, nesposobnost da sagleda punu istinu o svom braku. Kada je konačno saznala da njen muž ima ljubavnicu, ceo njen svet se srušio. "Jedva sam preživela kad sam čula da mu je ljubavnica. Ta žena je bila prava gospođa, otmena, a ja dete sa sela."
Mirsada je rodila dete svom suprugu, dok je ljubavnica, kako kaže, želela samo da uživaju jedno u drugom, bez dece i obaveza. "Ja sam mu rađala, a nju je voleo." Teške reči pune bola svedoče o njenom osećaju izdaje i gubitka. Sudbina joj nije dala izbor, već ju je postavila pred gotove činjenice. Dok je ona nosila teret majčinstva, njen muž je tražio ljubav i strast negde drugde.
Nemir u braku
Kada se Mirsada porodila i izašla iz bolnice, njen muž je, naizgled, pokazao pažnju. "Kupio je sve nove stvari, ali naš odnos se nije popravio, postajao je sve gori i gori." Njegov darovi nisu mogli da prikriju istinsku nebrigu i odsustvo koje je obeležilo njihov brak. Iako lep i zgodan, kao što sama priznaje, mnoge žene su ga želele, ali on je, iz nekog razloga, izabrao baš nju. No, taj izbor je bio sve samo ne srećan. "I danas žalim što sam ikada pristala na taj brak."
Kako je vreme prolazilo, Mirsada je postajala sve svesnija da takav život ne može da traje. Želela je da ode, da pobegne iz tog pakla. "Htela sam da uzmem dete i da se vraćam kod svoje majke," priseća se, govoreći o trenutku kada je donela odluku da prekine ovu mučnu vezu. Našla ga je na pijaci i tražila da je vrati njenoj porodici. "On je mene stavio u auto i odvezao kući. U tom momentu nisam ni znala da sam opet trudna."
Mirsadina priča, ispunjena suzama i gorčinom, otkriva težinu patrijarhalnog pritiska i nepravedne sudbine koja ju je zadesila. Sa samo 14 godina, već je nosila breme koje ni mnogi odrasli ne bi mogli da izdrže.
Vratila sam se kući kod majke, nisam više mogla da podnesem njegove laži. Kad sam se porodila, poslala sam pismo mužu.
Ja oca nisam imala, mi smo bili sirotinja. Bilo je naš šestoro dece. Majka se borila. Ja sam bila premlada kad sam rodila i drugo dete.
Odlučila sam da obe ćerke odvedem kod njega da ga čuva on i njegova ljubavnica.
Kad je prošlo izvesno vreme, upoznala sam drugog muža.
Sa njim sam se sjajno slagala. Čak nisam išla da viđam decu da njemu ne bi smetalo. Danas sa ćerkama nemam idealan odnos. Ja to razumem jer sam ih ostavila kod bivšeg muža dok su bile baš male. Sad mi je teško zbog tako lošeg odnosa.
