Kada je Vanji Vulf preminuo suprug, donela je odluku da ostane sama do kraja života. Ne zbog tuge, već zato što nije želela da ikada više prolazi kroz iskustvo braka.
"Moj brak je bio izuzetno težak, iako toga nisam bila u potpunosti svesna sve dok moj muž iznenada nije preminuo. Tek tada sam shvatila koliko mi je važno da podižem svoju decu bez prisustva toksičnih odnosa u našoj kući, i to je postalo moj prioritet", objašnjava Vanja.
Odlučila je da bude samohrana majka, ali nije želela da se emocionalno ili seksualno ograničava. Sačekala je da prođe 40 dana pa, kako kaže, krenula u akciju. Otvorila je vrata svog života za ljubavnike, bez izbegavanja kratkotrajnih i neobaveznih veza.
"Te veze nisu bile monogamne, a neke su uključivale i homoseksualne odnose. Ponekad su uključivale i više partnera u isto vreme. Bile su iskrene, otvorene, pune komunikacije. Poštovali su me i voleli na način koji nisam verovala da je moguć", priča Vanja.
Imala je veze koje su bile na daljinu, dok su neke bile bliže kući, ali nijedna nije prelazila granice koje je postavila. Nikada nije dovodila partnere u svoj dom. Međutim, kao što to često biva, zaljubila se.
"Zaljubila sam se. Upoznao je moju decu, došao je u naš dom, ali nisam se opterećivala našom vezom jer smo se viđali povremeno, s obzirom na to da je živeo u drugoj državi. I dalje smo viđali druge ljude, istraživali nemonogamiju. Ali kada se preselio u moj grad, sve se promenilo. Shvatila sam da nisam spremna za klasičnu vezu. Granice koje sam postavila na početku nisu bile dovoljne. Naša veza je počela da liči na ono što nisam želela, pa sam je prekinula prilično naglo", objašnjava Vanja.
Za mnoge žene, posebno samohrane majke, očekuje se da teže stabilnosti i da pronađu partnera s kojim će deliti život. No, Vanja nije sledila taj obrazac.
"U ovom trenutku svog života znam šta želim – intimnost, podršku i seks. Ali ne želim ponovo da se obavezujem, da se venčavam ili da dovodim partnera u svoj dom da upozna moju porodicu", iskrena je Vanja.
Iako se veoma mlada udala i rodila decu, mlada je ostala i udovica. Poslednje dve godine provela je u razgovorima i predavanjima sa ženama različitih godina – slobodnim, udatim, u vezama i udovicama – koje su želele da istraže svoju seksualnost.
"Mnoge žene koje su bile u monogamnim heteroseksualnim vezama nikada nisu iskusile homoseksualne odnose. Dok žene iznova otkrivaju ko mogu biti, zadovoljstvo im postaje prioritet. Uče kako da prate nekonvencionalne veze koje ih ispunjavaju, bez potrebe da se pravdaju", kaže Vanja.
Društvo često favorizuje dugoročne, monogamne veze i osuđuje povremene odnose. Pretpostavlja se da je jedna velika ljubavna priča vrednija od desetak kraćih, i da sreća dolazi samo kroz zajednički život, bez obzira na teška vremena.
"Ova bajka o 'zauvek srećnim' nanosi više štete nego bilo koja druga. Stvara pritisak na žene da trpe loša vremena, verujući da će budućnost doneti nešto bolje. Insistira da je raskid neuspeh, dok je ženina žrtva sveta. Posvetila sam se deci, ali to ne znači da nisam slobodna da imam odnose kad poželim. Ako sam majka, to me ne čini robom", priča Vanja.
Sada, sa 40 godina, Vanja konačno jasno vidi šta želi od života, i koliko se to razlikuje od onoga što su drugi očekivali od nje.
"Živim život sa svojom decom, koje sam potpuno sposobna sama da podignem, uz podršku prijatelja i porodice koji su mi oduvek bili pravi partneri", kaže ona.
Iako ovakva odluka nije za svakoga, Vanja veruje da će u budućnosti ovakvi stavovi prema vezama postati prihvaćeniji. Poštovanje ličnih granica, bilo muških ili ženskih, mora biti obostrano.
"Sve više ljudi će se oslobađati nerealnih očekivanja društva i više će se baviti vlastitim potrebama i željama. A to je, na kraju krajeva, prava ljubav", zaključuje Vanja.
