Dervenćanin Nemanja Stjepanović i Jolisva Simanga iz Južnoafričke Republike slučajno su se sreli u Johanesburgu, što je bilo sudbonosno za njihovu buduću ljubav. Nakon što su uspešno prevazilazili izazove duge razdvojenosti, Jolisva je posetila Derventu i upoznala Nemanjinu porodicu. U poseti Derventi Nemanja i Jolisva su izgovorili sudbonosno "da" pred zakonom.
Nemanja i Jolisva su primer da ljubav ne poznaje granice i da se i najveće prepreke mogu prevazići u ime ljubavi.
- Firma za koju radim 2021. poslala me u Južnoafričku Republiku, u Johanesburg, na 12 meseci. Jolisva je tada završavala studije. Upoznali smo se na kasi u prodavnici, bio sam na pauzi i čekao da platim ručak, a ona je bila ispred mene u redu i aparat joj je stalno odbijao karticu. Bio sam u žurbi i gubio strpljenje, tako da sam ponudio da platim i njen račun, što je ona prvo odbila, ali je na kraju prihvatila. Kasnije me sačekala na izlazu da bi mi dala novac. Tako je počela naša priča - prisetio se Nemanja i dodao da, kad mu je istekao ugovor, vezu su nastavili na daljinu.
Nemanja oženio devojku iz Afrike
- Mislila sam da ćemo da raskinemo kada je Nemanja morao da se vrati i čak kada je on govorio da će se vratiti u Afriku, nisam verovala u to - priznala je Jolisva.
Ipak, Nemanja je nastavio da dolazi u Afriku, a 2022. zaprosio ju je.
- Iako nije tradicionalno, dao sam joj prsten, a tada smo morali da obavimo i "lobolu", što je tradicija kada mladić traži devojčinu ruku od njenog oca i stričeva. Nikada nisam svedočio nečemu sličnom, na "lobolu" treba da dođeš s nekim ko će da govori u tvoje ime. Prvo su me ostavili da čekam s njenim rođakom, koji je imao ulogu mog "zastupnika", a takođe trebalo je da ponesem tri pića crvene i bele boje, koja se otvaraju i piju pre nego što izađe devojka koju želim da verim. Pošto dođe više devojaka, moraš da izabereš, gotovo pijan, a ako pogrešiš, moraš da platiš. S obzirom na to da sam ja već dao i prsten i to sam morao da platim - kaže par za Derventski list.
Onda je sledeći korak bio dobijanje vize
- Ove godine smo odlučili da je vreme da ona dođe prvi put u Evropu i moj grad. Za mene nije mnogo komplikovano da dobijem vizu, čak ni u vreme pandemije, ali za nju je bilo malo izazovnije jer BiH nema ambasadu u njenoj zemlji, tako da smo vizu dobili putem Ambasade Srbije, a prvi put je dobila odbijenicu. Tu smo naišli na pomoć dobrih ljudi i zaista uspeli da izdejstvujemo vizu - ispričao je Nemanja, dok njegova supruga tvrdi da joj se sve dopalo pri upoznavanju:
- Svi su me vrlo srdačno dočekali, što mi je zaista bilo drago, a i moja porodica je mnogoo lepo prihvatila Nemanju. Njegova porodica je mnogo velika.
Njegova supruga je sada očarana gradom.
- Lužani i Derventa su vrlo lepi i mogu da nas vidim da živimo ovde, da tu svijemo naše gnezdo i to nam je zapravo plan. Ono što mi je posebno prijemčivo jeste sigurnost, što je dosta drugačije u odnosu na moju zemlju. Ovde je normalno da se kapije i kućna vrata ne zaključavaju, dok je u mojoj zemlji to nezamislivo - kazala je Jolisva, dodajući da je bila oduševljena činjenicom da ljudi ovdje uzgajaju svoje voće i povrće.
Razgovaraju na engleskom iako im to nije maternji.
- Zaista mi je žao što ne mogu da komuniciram s ljudima u gradu jer jako malo ljudi govori engleski jezik, a posebno mi je žao što sa Nemanjinom bakom ne mogu mnogo da razgovaram jer mislim da je vrlo mudra žena, ali se obe trudimo, a sa njegovom majkom sam našla način da komuniciram zahvaljujući Gugl prevodiocu - rekla je Jolisva, kojoj je maternji jezik xhosa.
