Sergej Jesenjin je bio seljačko dete i već kao jako mali počeo je da piše pesme. Stekao je slavu nakon izdavanja dve zbirke pesama, a svojim neverovtno svetlim i lepim očima kao i licem osvajao je srca mnogih devojaka tog vremena u Rusiji. Iza sebe je imao dva propala braka i nekoliko dece kada je upoznao ženu koja ga je potpuno opčinila.
Isidora Dankan bila je kontroverzna plesačica iz Amerike. Isticala se svojim specifičnim plesovima u prozirnim haljinama i igrala je uvek bosonoga što je u to vreme bilo jako neobično i eksplicitno. Nakon više neuspelih veza, bila je skoro sigurna da neće naći pravu ljubav i svu svoju strast pretočila je u ples.
Ironično, njena ljubav sa Jesenjinom započela je, ali se i završila – šalom.
To se dogodilo 1921. godine u ateljeu Žorža Jakulova. Dok je Sergej čitao svoje pesme, u prostoriju je ušetala graciozna crvenokosa žena čija je slava bila jednako velika kao i njegova. Ušla je ponsno i potpuno oduševljena mladićem koji govori stihove, sela u kutak i slušala pažljivo svaku njegovu izgovorenu reč. Po završetku, Sergej je, podigavši pogled, ugledao Isidoru i izgovorio samo jednu reč – boginja.
Isidora mu je besramno prišla i rekla mu “anđeo”, a odmah potom i “đavo”.
Sergej je bio očaran Isidorinim čuvenim “plesom sa šalom” i od te večeri njihova burna veza je počela.
Sergej koji je tada imao samo 25 godina, Isidora sa svojih 44, predstavljali su predmet ismevanja isključivo zbog razlike u godinama, ali to ipak nije sprečilo ni njega, koji nije znao ni reč engleskog, ali ni nju, koja je znala svega desetak reči na ruskom, da dele neverovatnu strast, kako prema umetnosti, tako i jedno prema drugom.
1922. godine Isidori je umrla majka, zbog čega odlazi na put u Pariz, ali ne pre nego što se udaje za Sergeja i postaje Isidora Dankan - Jesenjin.
Ovaj nesvakidašnji par putovao je po Evropi, a potom i po Americi. Dok je Isidora (ili kako ju je Sergej zvao, Isadora) osvajala publiku svojim plesom, Sergej je postajao nezadovoljan nedostatkom sopstvene slave u koju nije imao u Americi.
Njihova ljubav tada kreće nizbrdo. Skandali, uništavanje hotelskih soba i Sergejevo pijanstvo izazvano depresijom doprineli su tome da na jednom od Isidorinih koncerata on pokušava da Isidoru pretuče. Isidora tom prilikom i sama poziva policiju, koja ga odvodi u mentalnu ustanovu.
Nakon njegovog otpuštanja iz bolnice, Sergej se vraća Isidori, koju više ne vidi kao onu istu, već kao ostarelu i neprivlačnu ženu.
U avgustu ovaj par vraća se u Rusiju, gde se niz skandala nastavlja, nateravši Isidoru da jednog dana Sergeju izjavi sledeće: “Sergej Aleksandrovič, ja otići u Pariz”.
U pokušaju da uteši kako sebe, tako i da otera Isidoru, on joj šalje telegram: “Ja volim drugu, stop; ženim se njome, stop; srećan sam, stop”.
I dalje u depresiji, Jesenjin je ostatak života proveo u Rusiji, da bi na kraju sam sebi oduzeo sebi život. To se dogodilo 28. decembra 1925. godine u sobi hotela “Angleter”. Sergej se obesio o gasovodnu cev svilenim šalom koji mu je poklonila upravo - Isidora.
Noć pre ovog nesrećnog događaja, veliki pesnik je svojom krvlju napisao pesmu “Doviđenja, druže, doviđenja” posvećenu njegovom prijatelju. Do dana današnjeg nije razotkrivena misterija da li je njegova smrt zaista bilo samoubistvo ili je ono bilo iscenirano od strane ruskih agenata, ali jedno je sigurno – taj dan označio je gubitak izuzetnog pesnika.
Samo nekoliko godina kasnije, 1927, Isidoru Dankan dočekala je jednako tragična sudbina - vožnjom u automobilu kroz Nicu, njen svileni šal zapetljao se za točak, što je slomilo vrat i ubilo na licu mesta.
Mnogi danas veruju da je veza između Jesenjina i Isidore bila ljubav iz interesa i ljubav prema slavi, ali ipak, iza njih dvoje ostaje i veliki broj onih koji njihovu priču pamte kao jednu od najvećih i najtragičnijih ljubavnih priča ikada.
