Izuzetno svestrana glumica posebne lepote Monika Viti ostavila je neizbrisiv trag u italijanskoj kinematografiji. Muza čuvenog režisera Mikelanđela Antonionija je svojim darom doprinela da njegova filmska ostvarenja postanu kultna. Na sceni je debitovala sa svega 14 godina, a zbog trauma iz detinjstva nikada nije poželela da osnuje svoju porodicu.
Rođena je u Rimu 1931. godine. Imala je, kako kaže, veoma nesrećno odrastanje, porodica ju je omalovažavala, a odnos s majkom je bio vrlo komplikovan. Kao jedina ćerka, osećala je da se prema njoj ponašaju potpuno drugačije od svoje braće.
„Imala sam vrlo stroge roditelje. Moja dva brata bila su moć i sloboda. Bila sam nemoćna i povučena", govorila je.
Iskustva iz detinjstva obeležiće je za ceo život - nikada neće poželeti da osnuje porodicu i biće oprezna kome poklanja svoje srce. Gluma postaje njeno bekstvo od svega što ju je kočilo u odrastanju.
- Kada sam sa četrnaest godina zaključila da mi je dosta života, shvatila sam da mogu da glumim, da nastavim da se pretvaram da sam neko drugi i da makar malo nasmejem ljude na pozornici i ekranu - smatrala je prelepa Italijanka.
Kad je Monika napunila 18 godina, njena porodica- braća kao i roditelji - emigrirali su u Sjedninjene Američke države bez nje. Ona je ostala u Italiji i u nekom trenutku ubrzo nakon završetka rimske Nacionalne akademije dramske umetnosti 1953. godine, menja svoje ime u umetničko - Monika Viti.
Počeci glumačke karijere su bili spori. Obilazila je Nemačku sa Italijanskom pozorišnom trupom, a nešto kasnije dobila je i nekoliko uloga u manjim filmovima i serijama koji su se prikazivali sa televiziji.
Rađanja velike zvezde
Tada već poznati režiser, Mikelanđelo Antonioni je 1957. godine pozvao mladu Moniku da sinhronizuje glas u njegovom sledećem projektu. To je bio film "Krik". Dok je snimala glas u studiju, Monika nije primetila da Antonioni stoji iza nje i da je posmatra. Posle nekog vremena samo je izustio: "Imate prekrasan vrat. Mogli biste da budete zvezda."
Njegovo odrastanje se mnogo razlikovalo od njenog. Imao je divno detinjstvo, bo je okružen velikom porodicom, a kada je upoznao mladu Moniku njegova karijera je već uveliko išla uzlaznom putanjom, pisao je scenarije i snimao dokumentarne filmove. Već tada je bio veliki je intelektualac, distanciran i veoma pedantan.
Ubbrzo su uplovili i u ljubavnu vezu. Njihova prva poslovna saradnja je trajala pune dve godine. Snimali su jedan od njegovih najvećih filmova "Avantura". Film je prikazan na Kanskom filmskom festivalu 1960. godine gde su dobili ovacije. A osvojio je u narednih nekoliko meseci celu planetu i tada je proglašen drugim najvećim filmom ikada snimljenim. Na prvom mestu je bio "Građanin Kejn".
Za svoj nastup Monika Viti osvaja nagradu Zlatni globus za najbolju glumicu 1961. godine.
"Avantura" je film koji Mikelanđela Antonionija i Moniku Viti stavlja u centar međunarodne pažnje. To je prvo od četiri filma koji su zajedno napravili tokom samo samo nekoliko godina. Ostali su "Noć" (1961), "Sumrak" (1962) i "Crvena pustinja (1964) - svi su danas apsolutni klasici.
Monika zaradom od "Avanture" kupuje stan u Rimu. Mikelanđelo se useljava u stan tačno iznad njenog, sa unutrašnjim stepenicama koje povezuju dva stana. Poput Ana Karine i Žan-Luka Godarda, Monika Viti i Mikelanđelo Antonioni takođe su ljubavnici - njihova veza je trajala celu deceniju, a navodno je tačku na tu ljubav stavi slavni reditelj.
Kako je slava Monike Viti kao glumice rasla, ponude su joj dolazile sa svih strana. Ona nikada nije maštala da ode u Holivud, pa je odlučila da ostane u Italiji i da se okrene nešto lakšim filmovima koji su tada bili veoma popularni.
- Shvatila sam da imam talenat za komediju kada sam recitovala tragične uloge na način koji je zasmejavao moje kolege na Akademiji. Tek sam kasnije shvatila kakav je to izvanredan dar.
Tokom ostatka 1960-ih i tokom1970-ih sarađivala je sa mnogim međunarodnim filmskim režiserima, uključujući Luisa Bunjuela u filmu "Fantom slobode", 1974. Ali izvan Italije i umetničkog kruga, verovatno je se najbolje sećamo kao istoimenu heroinu Modesty Blaise (1966). Osamdesetih je snimila još nekoliko filmova, uključujući poslednji s Antonionijem, pre nego što se vratila u pozorište, kao glumica i kao profesor. Monika se oprobala i kao pisac i režiser, ali u tome nije uspela da se dokaže.
Monika Viti, ipak, odlučije da se 1995. godine uda i to za Roberta Rusa, s kojim je živela već deset godina, a ubrzo nakon toga je saznala da pati od Alchajmerove bolesti. Poslednji put se u javnosti pojavila 2002. godine u Parizu. Preminula je 2. februara 2022. godine.
