Siromaštvo uzima maha u Srbiji, a sugrađani se uvek prvo oslanjaju na druge kada im je pomoć potrebna.
Često se na društvenim mrežama pojavi apel za razne vrste pomoći, a upravo je na Tviteru osvanula još jedna takva molba, piše Espreso.rs.
Izvesni Vasilije zatražio je pomoć u vidu garderobe, obuće, odeće i posuđa. On je svoju molbu napisao na papiru i okačio na stabla po Beogradu.
"Molba
Ako neko od dobrih ljudi ima višak nepotrebnih stvari (odeća, obuća, posuđe) da mi javi. To vas moli porodičan čovek bez prihoda i bilo kakvih sredstava za život. Hvala", piše u njegovoj poruci.
Nakon toga mediji su stupili u kontakt sa Vasilijem i poželeli da mu pomognu. Na pitanje da li mu je potrebna finansijska pomoć, on je sve iznenadio odgovorom.
"Nema potrebe za tim. Za mene je ponižavajuće da tražim novac od građana, a zna se kakva je situacija u državi. Ne želim da ljudi odvajaju od svojih usta za mene kad znam da nisam jedni koji nema", objašnjava on i dodaje.
Kad mama ode isuviše rano: Tragična ispovest Beograđanke trgla Srbiju kao šamar!
"Meni je trebao višak garderobe ako neko ima. Imam porodicu i čekam posao kao i mnogi kod Vukovog spomenika, svakodnevno. Fizički, bilo kakav. Želim da pošteno zaradim novac. Trenutno mi je trebala pomoć u garderobi i obući i javili su se neki ljudi i pomogli mi. Na tome sam neizmerno zahvalan. Čak mi je jedan čovek ponudio posao. Ne volim da prosim, ja sam sposoban čovek, želim da nađem pošten posao. Znate, skinut sam s Biroa rada kad mi je istekla lična karta i nisu hteli da mi priznaju karton. Šutnuli su me jer mi je istekla lična, pa da li to može tako? Sad nemam ni zdravstveno. Građanin stodesetog reda, toliko. Živimo u banana državi, a sve su banana države posle raspada SFRJ", priča on, pa u dahu nastavlja:
"Ovi što govore o ljudskim pravima i kako se u Srbiji poštuju, neka okače to mačku o rep. Oni su diskriminatori, zbog takvih ljudi mole svoje sugrađane za pomoć. Život mi je propao na raznim ratištima, a šta sad", pita se naš sagovornik.
I dok pošteni građani poput gospodina Vasilija, uprkos poteškoćama s kojima se suočavaju, hodaju ulicom uzdignute glave, neki drugi, iako žive na "viskoj nozi", jedno moraju da zapamte - obraz se ne može kupiti.
Ispovest žene izbačene iz Jehovinih svedoka: Kad je ostavila muža nasilnika, pakao je počeo!
