Rojs Barton je predavao istoriju na univerzitetu u Nju Džerziju kada je odlučio da svojim studentima ispriča priču o jednom zastrašujućem događaju iz mladosti.
Jedno vreme, dok je radio kao teksaški rendžer i patrolirao duž kanjona Rio grande se izgubio u mraku. Hteo je da se vrati na pravi put ali je izgubio ravnotežu dok se peo duž kanjona i ostao da visi u vazduhu. Iznenada se Džo, kolega rendžer, pojavio i izbavio ga. Barton je zahvalio kolegi što mu je spasao život, a svaki kontakt sa njim je izgubio kada su se obojica prijavili u vojsku tokom Drugog svetskog rata.
Barton je bio na pola puta da ispriča ovu priču do kraja kada se na vratima amfiteatra pojavio stariji čovek. To je bio Džo, kolega rendžer. Tražio je Bartona i ušao učionicu baš kada je on pričao ovu priču.
„Dopustiću Džou da završi priču,“ rekao je Barton dok su studenti u čudu posmatrali ponovno okupljanje dvojice prijatelja.
Mogli biste ovo nazvati slučajnošću, ali Džejms Holis to zove „sinhronicitetom – značajnom slučajnošću. Neke priče mogu zamagliti granicu između nauke, spiritualnosti i natprirodnog. To su priče sa „druge strane“.
Sinhronicitet je termin koji je iznedrio Karl Jung. To je simultano dešavanje dva događaja koji nemaju očigledan uzrok i efekat, ali su povezani značenjem, na često dubokom nivou.
Ceo svet obišao, a ovde nije hteo da dođe: Zašto je Tito izbegavao ovaj grad u Srbiji?
Sinhronicitet je čudan termin, ali je i poznato iskustvo svima. Neko može sanjati prijatelja iz detinjstva sa kojim se nije čuo godinama i da mu se desi da ga taj prijatelj sutradan pozove. Druga osoba može izgubiti majku i čuti njenu omiljenu pesmu na radiju na dan njene sahrane. Neko se suočava sa užasnom ličnom krizom i dobija knjigu koja se čini kao da je baš napisana za nju/njega.
„Svako ima takve priče“ kaže Holis, jungianski analitičar i autor koji je znao Bartona i koji je podelio ovu njegovu priču u svojoj knjizi. Pa ipak, malo ljudi shvata kako sinhronicitet funkcioniše. Zašto se dešava i da li njegova pojava dokazuje da je svačiji život deo samo jedne velike kosmičke drame koju režira neko nevidljiv? Ili je sinhronicitet prosto samo psihološki narcisizam, rezultat očajničke potrebe pojedinca da nađe značenje u čudnim stvarima koje bi svako drugi primetio, da je obraćao pažnju.
Čak i oni koji nikada nisu čuli za sinhronicitet su osetili njegovu moć. Ako otvorite Bibliju i nasumično izaberete prvi stih za svoj vodič, ili ako obraćate pažnju na predosećanja i astrologiju, oslanjate se na neki princip sinhroniciteta.
Zašto se sinhronicitet dešava?
Kada god se neverovatna koincidencija desi, kaže Holis, jungianski analitičar, ljudi bi trebalo da traže moguću poruku u tom trenutku.
Holis je u jednoj svojoj knjizi objasnio poruku koja se krije iza neverovatnog okupljanja bivših teksaških rendžera.
„Za Bartona, koji je vrsta čoveka koji veruje samo činjenicama, ovaj događaj je pomogao da proširi svoj fizički život i unese dozu mističnosti u njega,“ napisao je Holis. „I nakon ovog iskustva postao je sve više svesniji prisustva nevidljivih pokretača u njegovom opipljivom svetu“.
Zašto bi sinhronicitet mogao biti obmana?
Neki kritičari kažu da sinhronicitet nije rezultat delovanja sila sa onog sveta. Oni nisu nasumični događaji niti skrivene poruke božanstva. Zapanjujuće podudarnosti se često dešavaju kada ljudi prolaze kroz psihičke poteškoće u životu. Na primer, osoba koja se uzdržava od pića može naići na film o alkoholičarima na televiziji.
