Aleksandra, poreklom iz Rusije, i Milija Stanić odlučili su pre 18 godina da svoj život preurede daleko od gradske vreve i buke. Svoj dom našli su u selu Stapari kod Užica, mestu koje odiše mirom i prirodnim ritmom života. Tamo su osnovali porodicu koju čini čak jedanaestoro dece, a njihov izbor života u ruralnom ambijentu pokazuje koliko je moguće živeti skladno, usklađeno sa prirodom i u duhu zajedništva.
„Odlučili smo da dođemo ovde kada je Milija ostao bez posla u Moskvi. Doneli smo sa sobom malo kapitala i investirali ga u naš dom i poljoprivredne aktivnosti. Želeli smo da deca odrastaju zdravo, da znaju kako se vredno radi i da imaju svoju sigurnu i stabilnu budućnost“, priča Aleksandra, dok ponosno gleda svoju porodicu.
Milija je, pored rada u poljoprivredi i brige o domaćinstvu, angažovan i na građevini, kako bi osigurao dodatni prihod. Uz njih su i Milijini roditelji, koji pomažu u svemu – od svakodnevnih poslova, preko čuvanja dece, do brige o životinjama.
Put od Moskve do Staparija
Aleksandra i Milija su se upoznali 2000. godine u Moskvi, gde je Milija tada radio. Njihova ljubav ubrzo je prerasla u brak, a Aleksandra dodaje da je od samog početka znala da je pronašla životnog saputnika. U Moskvi su dobili troje dece, ali kada je došlo do gubitka posla, odlučili su da potraže mirniji i sigurniji život u Srbiji.
„U početku mi je bilo teško zbog jezika, ali brzo sam naučila srpski. Mislim da imam tu sposobnost da brzo učim jezike, i sada govorim tečno. Kada sam došla ovde, imala sam cilj – da se uključim u život sela i da deci pružim sve što im je potrebno“, kaže Aleksandra sa osmehom.
Porodica i raspored dece
Njihova deca su raznih uzrasta, od najstarijeg sina koji ima 23 godine, do bebe koja ima samo dva i po meseca. Drugi sin ima 20 godina, ćerka 18, slede sinovi od 16 i 12 godina, ćerke od 11 i 10 godina, sin od 8 godina, dve ćerke od 6 i 4 godine, i na kraju beba dečak.
„Najstarija deca pomažu u svemu – u bašti, u kući, oko životinja, ali i u čuvanju mlađe dece. Svako zna svoje obaveze, a mi im pokazujemo kako da rade vredno i savesno. Ponekad je teško organizovati sve, ali kada se vidi osmeh i zadovoljstvo na njihovim licima, shvatite da je svaki trud vredan“, objašnjava Aleksandra.
Milija dodaje: „Rad u seoskom domaćinstvu nije lak, ali je ispunjavajući. Deca uče da cene trud i da budu odgovorna, a to znanje im nikada neće biti teško u životu.“
Svakonevni život u Staparima
Život porodice Stanić je ispunjen obavezama, ali i zadovoljstvom. Aleksandra svakodnevno proizvodi hranu za svoju decu – od povrća i mesa, do živine, mlečnih proizvoda, domaćih ruskih slatkiša, ajvara, pindžura i kečapa.
„Sve što radim, radim za decu. Ne radi se o zaradi, već o tome da znaju šta je prava hrana, zdrava i domaća. Kada vidim kako jedu ono što smo sami proizveli, shvatim da smo na pravom putu“, kaže Aleksandra, dok pažljivo proverava povrće u bašti.
Ona dodaje da bi prodaja proizvoda mogla doneti dodatni prihod, ali da nikada ne bi koristila hemijska đubriva ili industrijske metode – za nju je važno da život bude čist i prirodan. „Sve prepuštam Božijoj volji. On nam uvek daje – deca su zdrava, vrt buja, prasići i pilići se razvijaju“, kroz osmeh objašnjava Aleksandra.
Izazovi i zadovoljstvo
„Zamislite samo kada povedem svih jedanaestoro dece u šetnju po gradu. Jedan želi sladoled, drugi sokić – moram da obezbedim svima. To su veliki troškovi, ali nikada ne bih menjala ovaj život. Sve što radimo, radimo zbog njih“, dodaje Aleksandra, jasno pokazujući koliko je ljubav prema deci i porodici centralni deo njenog života.
U vremenu kada mnoga sela u Srbiji ostaju pusta, porodica Stanić pokazuje da život u selu može biti bogat, pun smisla i radosti – pod uslovom da postoji volja, trud i ljubav. Njihova priča je dokaz da se život može vratiti u srpsko selo, da se može stvarati i razvijati čak i daleko od gradskih ulica i modernih infrastrukturnih pogodnosti.
„Ne bih ništa menjala. Ovde smo zajedno, deca odrastaju zdravo, učimo jedni od drugih, pomažemo i podržavamo se. To je prava vrednost života“, završava Aleksandra, dok se u pozadini čuje smeh i igra njene dece, od najstarijeg do najmanjeg.
Stil / RINA
