Nesigurnost se često ne vidi na prvi pogled, ali telo je gotovo uvek iskrenije od reči. Dok se rečenice mogu smisliti unapred, a osmeh može biti naučen, položaj tela ostaje najneposredniji pokazatelj kako se žena zaista oseća u prisustvu drugih. Postoje određene suptilne, ali jasne geste kojima nesigurna žena – svesno ili nesvesno – razotkriva svoje unutrašnje stanje.
Ramena kao prvi indikator nesigurnosti
Ramena su jedan od najjačih neverbalnih signala. Kod nesigurne žene primeti se nekoliko tipičnih obrazaca:
Blago povijena ramena unapred – kao da pokušava da se “smanji” i zauzme što manje prostora. Ovo je telesna zaštita, mehanizam kojim žena nesvesno kreira barijeru između sebe i okoline.
Stalno podizanje ramena – deluje kao grč, reakcija na napetost i unutrašnji strah od pogrešnog koraka, pogleda ili komentara.
Nedostatak otvorene posture – ramena su uvučena, a grudni koš ne otvara. Ovakav stav govori da se osoba oseća ranjivo i nesigurno u prostoru u kojem boravi.
Ramena zapravo pokazuju koliko se žena oseća “velikom” i slobodnom da zauzme mesto. Kada nema samopouzdanja, njen gornji deo tela nesvesno poručuje da bi najradije postala nevidljiva.
Ruke kao ogledalo unutrašnje borbe
Ako ramena prikazuju napetost, ruke otkrivaju nemir. Kod nesigurne žene uočavaju se ponašanja koja je vrlo teško kontrolisati:
Skrštene ruke preko grudi – klasičan odbrambeni stav. Ona se štiti, distancira i pokušava da napravi sigurnosni zid između sebe i sagovornika.
Neprestano premeštanje predmeta u rukama – telefon, torba, rukav, pramen kose… sve to služi kao “sidro” koje joj daje osećaj kontrole u trenucima nesigurnosti.
Ruke iza leđa ili u džepovima – prikrivanje ruku je znak da osoba ne želi da pokaže tremu, ali upravo time pokazuje da je ima.
Stezanje prstiju ili zglobova – mikrogesta koja govori o unutrašnjem pritisku i pokušaju da savlada sopstvenu neistovremenu napetost.
Ruke su najiskreniji deo našeg tela – one gotovo nikada ne lažu, pa tako kod nesigurne žene često otkrivaju mnogo više nego što ona želi da pokaže.
Kada se sve spoji: govor tela koji priča priču
Nesigurna žena ne mora izgovoriti nijednu reč da bi se njene emocije jasno videle. Sumarno, najčešće je odaju:
- ramena koja beže unapred,
- pogled koji izbegava direktan kontakt,
- ruke koje ne znaju gde da se smeste,
- neodlučni, mali pokreti,
- težnja ka smanjivanju prostora koji zauzima.
Ono što je važno znati jeste da nesigurnost nije trajna osobina već stanje koje se menja – sa iskustvom, ljubavlju prema sebi, podrškom i ličnim rastom.
