One su bile toliko lepe, posebne, a neke i fatalne, da su se o njima ispevale pesme koje su postale kulturološka patina našeg naroda. Ovo su žene ovekovečene u pesmama koje traju decenijama.
Ko su dakle one?
Lela Vranjanka
Iako mnogi misle da je u pitanju stara srpska pesma, "Lela Vranjanka" je nastala pre 45 godina. Ne toliko daleke 1972. došavši na jednu proslavu u Vranjskoj Banji, beogradski kompozitor Dragan Toković ugledao je ženu nesvakidašnje lepote. Prišao je za njen sto, prozborili su po koju, a zatim je uzeo salvetu i mahnito počeo da piše stihove. Mesec dana kasnije, Jelenu Đorđević pozvao je njen prijatelj Staniša Stošić i saopštio da je misteriozni Beograđanin napisao pesmu za nju. Jeleni, koju su svi zvali Lela, se pesma dopala i ona je dala pristanak za snimanje. Dalje je istorija.
Lela je, inače, bila vrlo vesela žena. Obožavala je da izlazi i da se druži, da se lepo oblači, celo Vranje se ponosilo njome, a ona je dostojanstveno nosila titulu "fatalne Srpkinje". Udala se tek na pragu 7. decenije, za jednog vranjanskog novinara. Dragana Tokovića, autora pesme, nikada više nije videla. Preminula je u 2016. u 82.godini.
Toma i njegove žene
Iako nije urađeno zvanično istraživanje, verujemo da ne postoji osoba iz Srbije koja se nije veselila uz pesme Tome Zdravkovića. Posebno popularne u njegovom bogatom opusu su pesme koje imaju nazive ženskih imena.
Danka Novović, proslavljena spikerka i urednica Televizije Beograd, je bila Tomina muza za nastajanje ove pesme. U više navrata su sarađivali, međutim, Danki nimalo nije prijao takav publicitet.
"Bili smo prijatelji i Toma je bio čovek pun emocija i imao je veliko srce. Ipak, mrzela sam da me povezuju sa ljudima sa estrade kada je ljubav u pitanju, jer su za mene oni bili prijatelji i poslovni partneri. Zato sam se ljutila na Tomu kada sam čula da mi je posvetio pesmu", izjavila je svojevremeno. Ipak, u jednom trenutku se odljutila, a Toma je od sreće častio celu kafanu.
Ko je Branka zbog koje Toma traži krivca za njihov rastanak nije poznato, ali zato znamo ko je Ljiljana. Jedna od najlepših glumica, supruga Siniše Kovačevića i majka Kaline Kovačević, osamdesetih je bila u zenitu lepote (ako se uopšte može govoriti o promenljivosti njene lepote). Imala je ulogu u filmu "Doktorka sa sela" i tu je opčinila večnog boema Tomu Zdravkovića.
Da se u pesmi "Za Ljiljanu" radi upravo o njoj, otkriveno je tek nedavno. Za Sanju i Mariju nije poznato ko su, ali Jelena, za razliku od svih ostalih, nije mu nikad bila simpatija i direktno muza. Istinu je otkrio njegov mlađi brat, Novica, koji je ludo i beznadežno bio zaljubljen u jednu Jelenu koja ga nikako nije htela. Sedeo je očajan u jednoj čuvenoj kafani u Zetskoj ulici, kada je u nju ušao Toma i video ga pijanog i stropoštanog na sto. Pošto je i sam bio veliki boem koji je često pio zbog ljubavi, Toma se široko osmehnuo i viknuo mu "O, gde si Jelena?!".
Supruga na prvom mestu
Od nje se razveo da bi se ponovo venčali par godina kasnije, brak im je oduvek bio na meti javnosti koja je nju karakterisala kao proračunatu ženu kod koje je novčanik. Ipak, Šaban Šaulić je uvek otvoreno isticao koliko mu znači podrška supruge Gordane kojoj je posvetio pesmu. I njegov kolega, takođe Šapčanin, Ljuba Aličić je dao omaž supruzi Željani s kojom je četiri decenije u braku pesmom "Svirajte mi za Željanu".
Narodnjacima se pridružio i Đorđe Balašević, koji je, pored čitavog opusa posvećenog supruzi Oliveri Balašević, posvetio i posebnu pesmu, "Olivera".
Takođe, suprugama su još pesme posvetili Ljubiša Stojanović Luis, "Moja Dudo" Silvani Stojanović i Dejan Cukić, "Ja te volim, Milice".
Rastanak kao nagoveštaj rata
Pesmu koja je postala njegova lična karta, Boris Novković je napisao kao tinejdžer sa samo 17 godina.
"Noćas sam ti opet sam, da me barem nesto udari, biće rata kažu svi, al' ja ću umreti od ljubavi".
Nije Novković bio taj koji je doživeo tragičnu mladalačku ljubav, već mu je kao inspiracija poslužio prijatelj koji je u tom periodu raskinuo dugu ljubavnu vezu. Kako god, ovaj tekst je imao proročki momenat, s obzirom da Boris nagoveštava i raspad zemlje.
Tragična sudbina kao motiv
Tog 13. jula 1968. ništa nije nagoveštavalo da će se odigrati zločinački i tragičan čin koji je mnogima uništio živote i poremetio stabilnost tadašnje SFRJ. U bioskopu "20. oktobar" u Beogradu ustaška organizacija "Hrvatsko revolucionarno bratstvo" postavila je i aktivirala bombu od koje je poginula jedna osoba, a teško je ranjeno 85 osoba.
Najteže je povređena Magdalena Novaković, koja je zbog eksplozije ostala bez obe noge. Iako je tada bila verena, i njen mladić je i dalje želeo da je oženi, ona je to odbila.
Iako mnogo njih odgovorno tvrdi da je ova tužna sudbina nedužne devojke motiv pesme "Molitva za Magdalenu", Oliver Dragojević nikada nije hteo javno da govori o ovome.
Tek kada je cela Jugoslavija pevala "Selmu", ona je shvatila da je reč o njoj
Pesmu je napisao pesnik i humorista Vlado Dijak i predstavlja jednu od najlepših pesmama, iza koje se krije istinita priča o ljubavi. Sreli su se kada je putovala za Sarajevo. Pomogao joj je da ponese kofer i ispratio je na voz.
Kada se smestila, Dijak joj je sa perona uzviknuo: "Ne naginji se kroz prozor!". Svoju simpatiju joj nikada nije otkrio, a ona je shvatila da je zaljubljen u nju, tek kada je njeno ime bilo ovekovečeno u pesmi Bijelog dugmeta.
Uvek misteriozni Čola
Pevao je Kristini, Anđeli, Emili,Jasmini ali jedna jedina i neponovljiva bila je Ružica. Imao je mnogo žena, pevao je mnogima ali ova pesma koju mu je napisala Marina Tucaković će ostati večita inspiracija, ali i misterija.
Ovo i ne treba da čudi, s obzirom na to da je Čola, iako najveća zvezda naših prostora, vrlo uspešno sakrivao svoj privatni život od očiju javnosti.
Stil/Espreso
