Paul Aleksandar, nadaleko poznat kao „čovek u gvozdenim plućima“ ostao je paralizovan nakon što ga je pogodila dečija paraliza 1952. Mogao je da pomera samo glavu, vrat i usta i zamalo nije umro pre nego što su ga lekari stavili u metalni sanduk koji je imao funkciju pluća.
Mašina ga je održala u životu sedam decenija, ali nažalost Paul je preminuo 11. marta 2024. godine.
"Paul Aleksandar "Čovek u gvozdenim plućima", preminuo je juče. Nakon što je preživeo dečiju paralizu kao dete, živeo je preko 70 godina u gvozdenim plućima," stoji u saopštenju na zvaničnoj stranici Paula Aleksandra.
Paul je svoju biografiju „Tri minuta za psa: Moj život u gvozdenim plućima“ objavio 2020. godine. U Ginisovu knjigu rekorda je upisan kao osoba koja je najduže vreme provela živeći u gvozdenim plućima.
A kako se desilo da Pol završi u gvozdenom sanduku?
Paul Aleksandar je imao samo šest godina kada mu je otkrivena dečija paraliza. To je bilo u leto 1952. godine. Istog momenta dečak je stavljen u sanduk nazvan "veštačka pluća" u kojem je ostao preko 70 godina.
Tih godina dečija paraliza je odnela bezbroj žrtava. Preko hiljade ljudi je preminulo, dok je mnogo njih ostalo nepokretno. Zbog nedostatka tehnološkog napretka u medicinskom svetu, najbolji način za borbu protiv ove bolesti bilo je nešto što se nazivalo "gvozdena pluća".
Aleksandar je imao samo šest godina kada je ušao u kuću žaleći se da se ne oseća dobro. Njegova majka je već znala šta je u pitanju. Medicinsko osoblje joj je savetovalo da dete leči kod kuće, jer tada mesta u bolnici više nije bilo.
Nakon pet dana dečak je izgubio motoričke funkcije. Njegova sposobnost disanja postepeno je opadala. On pada u neku vrstu kome i budi se u gvozdenim plućima, okružen medicinskim osobljem, sa ograničenim kretanjem.
U tom metalnom sanduku Paul živi do 11. marta ove godine kada je preminuo.
On je bio paralizovan od vrata pa naniže, ali to ga nije sprečilo da živi i da nikad ne odustane.
Na pitanje novinara kako provodi dane, Paul kaže: "Radim sve što i normalan svet: kad se probudim operu mi zube, doručkujem, obrijem se i umijem, čitam, gledam tv i slikam..."
Paul je godinama koristio hvataljku sa kojom je upravljao pomoću zuba. Tom hvataljkom je držao četkicu i crtao je, okretao stranice knjiga, koristio kompjuter...
