Prvu vakcinu protiv dečije paralize razvio je virolog Džonas Salk 1955. godine, postavši nacionalni heroj u Sjedinjenim Državama. Albert Sejbin stvorio je svoju vakcinu dve godine kasnije i još nešto kasniej je testirao na ljudima.
Iako je Salk bio prvi i njegova vakcina je priznata u Sjedinjenim Državama, vakcina Alberta Sejbina je, prema mišljenju stručnjaka SZO, efikasnija i lakša za upotrebu (ovo nije injekcija, već par kapi na kocku šećera). Štaviše, postoji veoma divna priča o Albertovom izumu ...
Godine 1957, lekar i mikrobiolog Albert Sejbin odlučio je da ne patentira svoju vakcinu protiv poliomijelitisa. Odustao je od novca za patente, dozvolivši da se vakcina distribuira širom sveta, piše cluber.ru
Između 1959-1961, milioni dece iz istočnih zemalja, Azije i Evrope su vakcinisani: vakcina protiv dečije paralize je suzbila epidemiju.
Ranije je dečija paraliza skidala generacije sa lica zemlje. Milioni dece su umirali. Njegova vakcina na komadu šećera promenila je istoriju čovečanstva.
Naučnik je rekao: „Mnogi ljudi su insistirali da patentiram vakcinu, ali ja nisam želeo. Ovo je moj poklon svoj deci sveta."
Bio je Jevrej i njegove dve unuke su ubili SS.
Na pitanje da li je imao želju za osvetom, naučnik je odgovorio: „Ubili su mi dve divne unuke, ali sam ja spasao decu širom Evrope. Zar ne mislite da je ovo velika osveta?"
Tokom Hladnog rata, Sejbin je besplatno donirao svoje virusne sojeve sovjetskom naučniku Mihailu Čumakovu kako bi omogućio razvoj svoje vakcine iu Sovjetskom Savezu.
Nastavio je da živi od profesorske plate, što nikako nije bilo uzbudljivo, ali sa srcem preplavljenim zadovoljstvom što je učinio toliko dobra celom čovečanstvu.
