Postoji mnogo bolesti koje je zaustavila ili sasvim izlečila vakcina. Ali jedna specifična bolest, duboko je ganula američko društvo 1930 do 1940. godine.
Naime, deca mlađa od pete godine, počela su da oboljevaju od dečje paralize u toliko velikom broju da su tadašnje novine svakodnevno obaveštavale o povećanom broju obolelih.
Majke su bile u panici, bebe su ostale paralizovane za ceo život, a većina je umirala jer je bio paralizovan i respiratorni mišić.
Bilo je to kao prokletstvo: nije moglo da se predvidi koje dete će da oboli, a koje ne. Lek nije postojao, a 1950. godine u Sjedinjenim Američkim Državama je za godinu dana obolelo 57.000 dece. Roditelji su se plašili da dete izvedu u park, da proslavljaju rođendane i odu na javna mesta.
Američki predsednik Fenklin Ruzvelt se u 39. godini razboleo od dečje paralize. Ceo život je pokušavao da pomogne u pronalaženju vakcine ili drugog načina lečenja ove bolesti. Stvorio je jedinstvenu organizaciju za borbu protiv ove bolesti, ali je umro 1945. godine, ne doživivši momenat da vidi ovu bolest poraženu.
Počela je borba za pronalaženje leka. Svi Amerikanci su odlučili: skupiće novac da se pronađe lek za dečju paralizu. Elvis Prisli, Merlin Monro i drugi, donirali su desetine hiljada dolara za istraživanje. Malo po malo, svi zajedno prikupili su preko milion dolara.
Mladi istraživač Džonas Salk, 1947. godine oko sebe okuplja tim ljudi koji na Univerzitetu Pitsburk, u Pensilvaniji započinje istraživanje protiv dečje paralize. Bolest je imala tri vrste, a vakcina je trebalo da zaštiti od sve tri vrste. Dane i noći je provodio u laboratoriji koja je zauzimala dva sprata i na kojoj su radili svi stručni ljudi tog vremena.
U početku su shvatili da ako ubrizgate malu dozu život virusa, telo razvija imunitet, ali Salk je zaključio da to nije dovoljno pouzdano. Virus je živ i pokušavao je da nađe bolju opciju, da proveri imuni sistem i u njega ubrizga mrtav virus tako da razvije imunitet, ali bez rizika da se razbolite. Zapamtite, ovu su bile tri vrste polimijelitisa i u vakcini je trebalo da budu tri ćelije slične virusu, ali ne i virusne.
NE PROPUSTITE
Džonas Salk je počeo da vakcinu isprobava na sebi i svojoj deci. Naučnik je isprobao vakcinu na svojoj deci kako bi spasao tuđu decu, našu decu! Verovao je da je nepravedno da vakciniše tuđu decu, pre nego vakciniše svoju!
U aprilu 1954. godine deca su počela da se vankcinišu širom Amerike. Mame i tate su bili srećni i ponosni što su Amerikanci našli vakcinu - to je bilo nacionalno dostignuće, radost obične američke porodice, poseban trenutak za svakog Amerikanca. Ljudi su istrčavali na ulicu i vikali "deluje". Sve novine su pisale o tome, zvonila su crkvena zvona, izgledalo je kao da su pobedili u ratu, ljudi su bili toliko srećni. Milioni dece su spašeni!
Džonas Salk je postao nacionalni heroj rekavši da je ova vakcina namenjena ljudima, a ne manjoj zajednici te da ne želi nikakvu korist, svi mogu da koriste vakcinu a da mu je uopšte ne plate.
