Roman Majstor i Margarita Mihaila Bulgakova, koji je po struci bio lekar, definitivno je delo koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim. O tome govori sama činjenica da je roman odmah pri prvom izdanju 1966. godine u SSSR-u bio cenzurisan, piše Kultivišise.rs.
Roman očigledno predstavlja pobunu Bulgakova protiv vladajuće ideologije i ideologije uopšte.
Sam roman je jako teško svrstati u određeni žanr. U njemu se prepliću i kritike režima, religije, motivi fantastike, autobiografije, bajkovitosti, tragedije, komedije, ljubavnog romana, a najviše od svega satire.
Trojac koji pravi nevolje po Moskvi sačinjen je od profesora Volanda (koji predstavlja đavola glavom i bradom) i njegovih pomagača Azazela i Behemota – crnog upečatljivog mačora koji pravi rusvaj gde god da se nađe. To je samo jedan deo priče. Osnova dela „Majstor i Margarita“, zapravo, predstavlja roman u romanu koji piše Majstor, a koji govori o Pontiju Pilatu i Hristu.
Odabrani citati mogu pružiti samo delić čitave grandioznosti ovog maestralnog romana, koji zaslužuje da se pročita makar jednom u životu.
Većina ljudi laže da su pročitali ovih 15 knjiga: Da li ste među njima?
- Prati me čitaoče. Ko ti je rekao da ne postoji prava, večna ljubav? Tom lažljivcu ću prljavi jezik odseći! Prati me čitaoče, i samo ja ću ti pokazati takvu ljubav.
- Da, čovek je smrtan, ali nije u tome sva nevolja. Loše je to što je on ponekad iznenada smrtan. Eto u tome je trik! I što nikako ne može da kaže šta će raditi večeras.
- Vi niste Dostojevski – žena je rekla Korovjevu.
Kako to znate? Dostojevski je mrtav. – odgovorila je žena sa nešto manje sigurnosti. Protestujem! – ubacio se Behemot. Dostojevski je besmrtan!
- Jedini razlog što neću odustati od stvari koje me čine tužnim je taj što me istovremeno čine srećnim.
- Koliko sam vam puta samo govorio da se vaša osnovna greška sastoji u tome što potcenjujete značenje i značaj ljudskih očiju. Shvatite, jezik može da sakrije istinu, ali oči nikad.
- Nikoga nemojte moliti. Nikada i ništa, posebno ne one koji su jači od vas. Sami će ponuditi i sami će sve dati. Sedite, ponosita ženo!
- Sve će biti dobro na kraju. Svet je izgrađen na tome.
- Valja priznati da se i među intelektualcima ponekad mogu pronaći i sresti zaista izuzetno pametni i umni ljudi.
- Kukavičluk smatram za najteži od svih ljudskih poroka.
- Uznemirena pitanjem, istina s dna vaše duše skače za tren u vaše oči i – sve je gotovo. Ona je zapažena, a vi ste razotkriveni, uhvaćeni!
- Onaj koji voli treba da podeli sudbinu onoga koga voli.
- Sve je bilo upravo onako kako je i trebalo da bude.
- Mislio je da me vređa, nazivajući me psetom. Ne vidim ništa loše u toj životinji da bih se vređao zbog te reči…
- ...shvatajući i priznajući da u njegovom životu više ništa ne može da se popravi, ali zato praktično sve može da se zaboravi.
- Zašto ići tragovima onoga što se već završilo?
- Ko može da kaže bilo šta u odbranu zavisti? To i jeste odista osećanje najniže moguće vrste.
- Stvar je bila u tome što je čovek bez unutrašnje iskrice u samoj suštini stvari neinteresantan.
- Razume se, kada ljudi izgube sve, kao što je to slučaj s tobom i sa mnom, oni traže spas kod natprirodnih sila.
- Činjenice su najtvrdoglavije stvari na ovome svetu.
- Ja baš i nisam previše sklon zbližavanju s ljudima, posedujem zaista vražju osobinu: teško se mogu sprijateljiti s nekim, nepoverljiv sam, sumnjičav.
- I nesreća nije bila u tome što su one (reči) bile uvredljive, već što su bile istinite.
- Nešto će se svakako desiti, jer ništa ne može večito da traje.
- Ljudi kao ljudi… Vole novac, ali je to uvek tako i bilo… Čovečanstvo voli novac, ma od čega da je načinjen, od kože, papira, bronze ili zlata.
- Zamolio bih vas da za trenutak umuknete.
- Skrivena nada da će joj tamo gde se zaputila poći za rukom da ponovo dođe do svoje sreće, činila ju je neustrašivom.
- Ne bojim se, jer sam već sve iskusio. Previše su me plašili, i ničim više ne mogu da me zaplaše i zastraše.
- Nešto se loše, pa čak i sumnjivo, hteli vi to ili ne, krije u muškarcima koji izbegavaju vino, kocku, društvo prijatnih žena i razgovor za stolom. Takvi su ljudi ili teško bolesni, ili pak tajno u sebi mrze svoju okolinu. Istini za volju, izuzeci su ipak mogući.
- I zamislite samo, pri tome mi se obavezno u dušu uvuče neko nepredviđen, neočekivan, a još po običaju i bog će ga znati na šta nalik, i upravo mi se on dopadne najviše od svih.
