Ainu su autohtoni narod iz severnog regiona japanskog arhipelaga, koji je vekovima naseljavao Hokaido, severni Honšu, Sahalin i Kurilska ostrva. Njihov pogled na svet je definisan njihovim verovanjem da duhovi borave u svemu u svetu prirode i da kamui (božanstva duhova) posećuju ljudski svet u obliku određenih životinja i prirodnih fenomena sa darovima kao što su meso, krzno i materijali za tkanje i obrada drveta.
Kamikava Ainu živeli su u podnožju planine Daisecu, planinskog lanca stratovulkana i kupola od lave. Sirova prirodna lepota i višeslojni vodopadi i duboko usečeni klisuri planinskog lanca inspirisali su ljude da nazovu zemlju Kamui Mintar, "igralište bogova". Naselili su se duž obala reke Išikari i lovili, hranili se i pecali. U zamenu za poklone koje je kamui dao, zajednice su izvodile rituale obožavanja, često uključujući pesmu i ples.
Krajem devetnaestog veka, vlada je pokrenula inicijativu za razvoj Hokaida i pozvala japanske naseljenike (Vađin) da obrađuju zemlju. Ovo je započelo period teškoća i kulturne asimilacije za Kamikava Ainu i druge Ainu zajednice na Hokaidu, a njihov način života se drastično promenio kao rezultat.
Primorani da se prilagode, Kamikava Ainu su iskoristili svoje veštine obrade drveta kako bi stvorili novu egzistenciju za sebe praveći drvene medvede. Rezbarije životinja, posebno medveda, postale su sinonim za Hokaido i oličavaju bogato zanatsko nasleđe naroda Ainu. Ainu zanati i tradicija, uključujući rituale obožavanja, dokumentovani su i sačuvani u Kamikavi i drugim gradovima u podnožju planine Daisetsu.
Aini više podsećaju na Evropljane nego na Mongole, i zbog toga su u Japanu često bili predmet diskriminacije. Portreti starih Ainu ljudi veoma liče na portret slavnog ruskog pisca Lava Tolstoja!
Muškarci imaju dugu kosu i dugu bradu, koju nikada ne briju. Žene imaju tetovaže sa kojima se počinje u detinjstvu - kada Ainu devojčica napuni 6 ili 7 godina, radi se tetovaža prvo iznad gornje usne. Narod Ainu veruje da ovaj ritual štiti devojčice od zlih duhova koji pokušavaju da uđu u njih kroz usta.
S godinama ta tetovaža bledi, i kada dostigne određenu boju i oblik, veruje se da je devojka spremna za brak. Najčešća tetovaža Ainu žena podseća na današnji "džokerov osmeh". U 19. veku vlada Japana je zabranila ove tetovaže, ali neki ih i dalje radili u tajnosti, poštujući staru tradiciju svog naroda.
Poslednja Ainu žena s ovom tetovažom na licu umrla je 1998. godine, a današnje Ainu devojke ih crtaju šminkom za praznike. Najprepoznatljivija je "tetovaža" osmeha iznad usne, ali crtaju se i razni geometrijski oblici, za koje se takođe veruje da štite devojke od bolesti i zlih duhova.
Od trenutka kada se pojavio na japanskim ostrvima, Ainu narod je uvek radio iste stvari. Njihov život svodi se na lov, ribolov i branje voća. Živeli su u zemunicama najveće veličine do 35 kvadrata, u čijem centru se obavezno nalazio kamin. Mnoge reči japanskog jezika preuzete su iz jezika Ainu naroda.
Danas, Ainu narod pokušava da obnovi svoj kulturni identitet. Imaju čak i svoju zastavu. Plava pozadina simbolizuje nebo i more, a bela figura Ainu lovca preko plave pozadine predstavlja sneg. Lovac na zastavi drži koplje - ono je crveno jer je prekriveno otrovom, koji im je vlada zabranila da koriste.
