Japansku caricu Masako danas ima 60 godina, ali je ceo život porede sa ledi Dajanom, ali njena sudbina je još komplikovanija od one koju je imala princeze od Velsa.
Zvali su je "Tužna princeza“, "japanska Dajana", "zatočenica prestola hrizanteme" – oko Masako postoji mnogo tragičnih legendi u kojima je ona, kao bivši uspešni diplomata, odlučivši da se uda za naslednika carskog prestola, bila lišena svih mogućih prava i slobode savremene progresivne žene, zapadajući u duboku depresiju iz koje još uvek ne može da izađe.
Ovako Masako Ovadu opisuju novinari sa Zapada, koji se iskreno saosećaju sa sudbinom japanske carice, potlačene tradicijom i protokolom carske kuće.
Ipak, čini se da je došlo vreme da se konačno razotkriju neki od mitova koji lebde oko slike „tužne princeze“, piše marieclaire.rs
Mit jedan
Nakon udaje za prestolonaslednika Naruhita, Masako je odustala od svoje uzbudljive karijere.
Buduća carica rođena je u porodici uglednog diplomate Hisašija Ovade, pa nije teško zamisliti koliko je život bio zanimljiv mladoj Masako, čiji je otac redovno vodio na putovanja u inostranstvo.
Na primer, devojčica je išla u obdanište u Moskvi, završila srednju školu u SAD, a među univerzitetima na kojima je devojčica studirala bile su prestižne institucije kao što su Harvard, Oksford i Univerzitet u Tokiju.
Skromnost, uzdržanost i poniznost karakteristične za Japance u Masaku zamenjeni su tipično zapadnim osobinama.
Ali da li je to zaista tako?
Realnost
Masako je celog života bila običan službenik japanske diplomatske službe, koji nikada nije imao nikakva posebna dostignuća.
Da, 1987. godine Masako Ovada je zapravo ušla u japansko ministarstvo spoljnih poslova – iz prvog pokušaja, što uspeva samo 5% srećnika. Ipak, budimo realni.
Prezime devojčice bilo je poznato rukovodstvu kao i prezime cara, jer je njen otac nekoliko decenija radio u diplomatskoj instituciji, pa čak i bio ambasador Japana u UN.
A s obzirom na poštovanje sa kojim se Japanci odnose prema porodičnim vezama, jednostavno je nemoguće zamisliti da bi ćerka uglednog službenika ostala bez pozicije.
Za šest godina službe u Ministarstvu spoljnih poslova devojka nije odvedena ni na jedno putovanje u inostranstvo.
Mit dva
Princa Naruhita i Masako spojio je bajkoviti incident
Masako je upoznala prestolonaslednika Naruhita godinu dana pre nego što je ušao u Ministarstvo spoljnih poslova – 1986. – na diplomatskom prijemu u čast španske infante Elene, prenosi marieclaire.ru.
Poznato je da je na ovom događaju stidljivi naslednik carskog prestola morao konačno da izabere mladu. Na prijem je pozvano tri desetine plemićkih lepotica iz aristokratskih porodica i… Masako bez korena, čije je ime, prema legendi, na brzinu upisano na spisak gostiju.
Ispostavilo se da je to prava japanska priča o Pepeljugi.
Venčali su se 1993. godine, ali je već na dan venčanja surovi carski dvor naterao naprednjačku Pepeljugu da obuče težak svadbeni kimono iz 10. veka. Nakon što je pristala na to, Masako je kasnije dozvolila da bude slomljena celog života.
Ovo je tako bajkovita priča sa tužnim krajem. Ključna reč: „neverovatno“.
Realnost
Masako je, zajedno sa ostalima, prošla tešku selekciju, a carska porodica je bila sasvim spremna da je prihvati.
U stvari, uprkos činjenici da Masako nikada nije baš volela san da se uda za princa, nakon što je zatražila da svoje ime stavi na listu pozvanih na taj sudbonosni prijem, ona je ipak iznela svoju kandidaturu na razmatranje.
Na dan venčanja, Carski dvor je zapravo primorao Masako da sledi tradiciju i da nosi drevni kimono na privatnoj ceremoniji.
Na dan građanskog venčanja, njoj i Naruhitu je bilo dozvoljeno da se presvuku, tako da se pred narodom prinčeva novopečena žena provozala otvorenom kočijom, baš kao evropska princeza, obučena u belu venčanicu i sa dijamantskom tijarom na glavi.
Mit tri
Slobodoljubiva Masako postala je talac hrizantemskog prestola
Dakle, Masako se pridružila japanskoj carskoj porodici. Narod ju je primio sa obožavanjem: Uvek u modernim odelima, činilo se da je oličenje novog vremena, sposobna da promeni monarhiju na bolje.
Ali vreme je prolazilo: Monarhija se nije promenila, ali je mlada, nasmejana Masako nestala pred našim očima. Sve ređe su pojavljivanja u javnosti, a sve su češći izveštaji u štampi da su zadržanog daha čekali princezinog naslednika.
Masako se samouvereno pretvarala u onu koje se toliko plašila – ženu koja mora da se porodi u palati.
Masako dugo nije mogla da zatrudni, njena prva trudnoća se završila pobačajem, a osam godina kasnije princeza je rodila devojčicu, princezu Aiko, koja po zakonu nije imala pravo da nasledi tron.
Žena je kategorički odbila da rodi drugo dete. Činjenica je da je od prve godine braka princeza koja voli slobodu počela da doživljava stalnu depresiju, koja se samo produbljivala usled pritiska carske palate u vezi sa naslednikom.
Na kraju, žena je razvila sindrom „smanjene adaptacije“ na svet oko sebe – zbog toga je princeza propustila većinu obaveznih događaja
Realnost
Masako je očekivala privilegije, ali nije htela da obavlja kraljevske dužnosti.
Život princeze, a još više carice, nije samo vojska slugu i porodičnih dragulja. Ovo je ogroman posao na održavanju imidža simbola nacije, a buduća supruga prestolonaslednika, sa svojim iskustvom u kretanju u krugovima moći, to je trebalo da shvati.
Japanski monarsi – uvek ljubazni i uzdržani – naravno, nisu bili oduševljeni individualistom Masako, ali su ipak, uprkos mnogim spekulacijama, prihvatili su devojku.
Želela je više slobode – i redovno ju je dobijala. Njoj je, na primer, suprotno tradiciji, u stvari bilo dozvoljeno da poseti roditelje, što je i učinila, preskočivši neke protokolarne događaje.
Pouzdano se čak zna i da princeza ne samo da je ignorisala najvažnije događaje u nacionalnim razmerama, već se ponekad nije ni trudila da poseti cara Akihita u bolnici kada se borio protiv raka.
Umesto toga, Masako je radije odmarala u odmaralištima i trošila milione jena na luksuznu robu u prodavnicama.
Carski dvor je zaista bio previše nametljiv u pitanjima rođenja naslednika, ali nakon rođenja princeze Aiko, nisu vršili pritisak na Masako oko drugog deteta.
Ali princezi očigledno nije bila potrebna podrška porodice: Ona je radije lečila depresiju u skupim odmaralištima, restoranima i buticima (na ovim mestima je sindrom „smanjene adaptacije“ čudom oslabio).
Masako nije pokušavala da se navikne na novu porodicu.
Naprotiv, često je ignorisala pravila etiketa, nije se klanjala starijima i ograničavala komunikaciju svoje ćerke sa ostatkom carske porodice – uključujući njene rođake.
Četvrti mit
Zbog svog besprekornog osećaja za stil i manire, Masako je dobila nezvaničnu titulu „japanske Dajane“
Možda je glavna stvar zašto su se zapadni novinari zaljubili u Masako njen stil. Uvek širok osmeh i nepoštovanje protokola – u prvim godinama braka, japanska princeza je mnoge podsećala na Dajanu Spenser.
Ali ubrzo, pod pritiskom istog protokola palate, princeza je iznenada morala da se promeni.
Elegantna odeća evropskih modnih majstora zamenila je tradicionalna japanska kimona, njen osmeh je svima počeo da deluje previše napeto, a oči su postale tužne i beživotne.
Realnost
Masako je vrlo brzo prestala da bude primer japanske lepote
Ubrzo su obični Japanci, koji su u početku toplo prihvatili Masako, postepeno počeli da se razočaravaju u buduću caricu. Njena mentalna bolest više nije izazivala simpatije, a redovna odsustva sa događaja samo su podstakla svačiju iritaciju.
Pored toga, svima je postalo jasno da princeza koja je stigla nije novi trend, već samo agresivna opozicija svim prihvaćenim tradicijama.
Postepeno, od mlade, sitne i elegantne devojke, Masako se pretvorila u potpunu suprotnost tradicionalnoj japanskoj lepoti.
Postepeno se ugojila, koža i ten su joj se pogoršali, a zubi su požuteli. Svaka emocija je bila vidljiva na licu, gestovi apsolutno nisu bili kontrolisani – uporedite ovo ponašanje sa standardom nacionalne lepote – sa imidžom uvek negovane i diskretne gejše.
Pojavila su se i pitanja o princezinoj uvek modernoj i elegantnoj garderobi.
Masako je stekla naviku da se pojavljuje u javnosti u izgužvanim haljinama i neurednoj šminki.
Što se tiče kimona, princeza ih je zapravo nosila u izuzetno retkim prilikama.
Masako je često išla ispred Naruhita, blokirala ga na fotografijama, stavljala svoja interesovanja iznad njegovih , a čak i na zvaničnim događajima njeni govori su trajali duže od njegovih.
Japanska monarhija se njenim naporima nije modernizovala, a sama Masako već duže vreme ne pokušava ništa da promeni, već samo izopačuje postojeći poredak stvari.
Jedini, međutim, i dalje obožava novokrunisanu caricu je njen suprug, car Naruhito, koji je i dalje spreman da sve svoje poslove ostavi po strani zarad voljene.
(Stil/ marieclaire.rs)
