Izolovana plemena oduvek su izazivala pažnju i interesovanje javnosti, kako zbog svojih bizarnih pravila tako i zbog načina života koji je samo njima shvatljiv i uobičajen.
Radoznalost je skupo koštala i sina jednog od najbogatijih Amerikanaca, kojeg su pojeli kanibali. Bizarnost izolovanih plemena najbolje pokazuje primer jednog plemena Amazonije. Međutim, oni nisu jedni dok Trobrijanska ostrva kriju neverovatne stvari.
Trobrijanska ostrva ili "Ostrva ljubavi", predstavljaju u stvari koralne atole raspoređene na površini od 450 km2 kod istočne obale Nove Gvineje. Na njima živi autohtoni narod čija populacija iznosi oko 12.000 stanovnika u kućama od slame, a glavna preokupacija im je bavljenje poljoprivredom.
Ime Trobrijan dobili su 1793. godine od strane evropskog moreplovca Antoana Bruna, koji se nastanio na njihovom ostrvu. I od tada ne prestaje interesovanje za ovaj narod poznat po festivalu jama i nekim od najneobičnijih običaja za koje je čovek čuo, piše nationalgeographic.rs.
Okoreli tradicionalisti
Iako je bilo brojnih pokušaja od strane evropskih posetilaca da među njih uvedu zapadne običaje, stanovnici Trobrijana čvrsto se drže svojih tradicionalnih verovanja. Poput onog da trudnoća nije biološka, već duhovna stvar, tj. da duh mrtvih po imenu baloma ulazi u telo žene. S druge strane, kako je glavna namirnica na ostrvu biljka jam sadržala hemikalije koje su imale i kontraceptivnu ulogu, veza između se*sa i trudnoće lokalnim stanovnicima nije bila očigledna.
Još jedan neobičan aspekt njihove kulture je stav prema se*su i braku, koji se razlikuje od uobičajenog i smatra se neophodnim ne samo za odrasle, već i za decu. Naime, već sa 7 ili 8 godina, njihova deca počinju da se uvežbavaju erotske igre tako što imitiraju određene pokrete, da bi četiri ili pet godina nakon toga počeli da traže i se*sualne partnere koje često menjaju.
Što se braka tiče, ako se dvoje ljudi vole, ne moraju da prolaze kroz stres ceremonije venčanja, a sve što treba da urade je da provedu noć zajedno oko dve nedelje zaredom i potom pojedu jam koje im je pripremila majka devojke. Nakon godinu dana, ukoliko je bilo ko od njih dvoje nezadovoljan zajednicom on može i da se razvede.
Pored svega navedenog u ovoj zajednici se praktikuju i mnoge magijske čarolije, a one se prenose sa kolena na koleno u zamenu za hranu, duvan ili novac. Kako bi dobili što više poklona, stariji ljudi obično prenesu po nekoliko stihova čarolije, a neretko se dešavalo da učitelj umre pre nego što završi sa činom podučavanja. Stoga ih oni pismeniji beleže u sveske i kriju.
Ali to nije jedino bogatstvo koje ovaj narod poseduje, jer je njihova glavna valuta već spomenuta biljka jam. Stoga se ona uzgaja svugde gde može da nikne i prema verovanju predaje ženama, a ono što je zabranjeno jeste da to radi njen muž. Tj. biljku mora da preda brat sestri, a što je žena ima više ona se smatra moćnijom. Sve ovo je dovelo i do pojave festivala jama, u kom učestvuje većinski mlado stanovništvo.
I za kraj, kada osoba umre među Trobrinacima, za njom se tuguje mesecima i uključena je gotovo cela porodica. Običaji nalažu da svi oni moraju da ostanu u kući do sahrane i da plaču po četiri puta dnevno. U zavisnosti od sela, briju se glave ili nosi crna odeća, ali gotovo svi moraju da plate udeo za sahranu.
(Stil/ Nationalgeographic.rs)
