Na graničnom pojasu između Tajlanda i Burme živi pleme Padaung, čije devojčice i žene ukrašavaju svoju figuru bakarnim prstenjem koje nižu oko vrata i članaka. Padaunzi tako vekovima čuvaju plemensku tradiciju "dugih vratova", po njima - simbola uzvišene lepote.
Već sa pet godina devojčice iz sela Nai Soi počinju da nose jedan prsten, a kako rastu i razvijaju se, prstenje im se dodaje.
Do desete godine težina dostigne kilogram. Nakon dve godine dodaje se još jedan prsten i tako redom... Kod odraslih žena bakarno prstenje teško je oko šest kiliograma. Maksimalan broj krugova je 25 i žena koja uspe da ih obmota oko vrata, važi za najbolju u selu i naravno, dobru priliku za udaju.
Naravno, "ogrlica" označava i bol, ali za žene Padaunga bol je uslov pripadnosti. Dugi vrat je, naravno, iluzija.
"Vrat ne postaje duži kada nosite ove prstenove, zapravo se ramena guraju na dole, sprečava se razvijanje, kako bi se stvorila iluzija dužeg vrata", ispričala je za National Geographic starija pripadnica Padaung plemena.
Ova namerna deformacija može izgledati mazohistički, ali za "žene žirafe", kako zovu pripadnice Padaunga, to je obavezno plemensko obeležje.
Za ovu neobičnu tradiciju vezuju se razni mitovi. Jedan od njih kaže da su se duhovi ovog plemena nekada davno pobunili protiv njihovih predaka i rešili da ih kazne tako što su poslali tigrove.
Kako bi se zaštitili od ujeda tigrova, Padaunzi su napravili oklope oko vrata. Druga legenda kaže da su jedino devojčice rođene u sredu za vreme punog meseca smele da nose ove kolutove.
Padaunzi su oduvek bili poljoprivrednici i stočari, ali nisu bili miroljubivi. Često su vodili ratove sa susednim plemenima iz Burme. Bakarni kolutovi služili su i kako bi se žene jednog plemena lakše razlikovale od onih iz protivničkog.
Okovanost ženskih vratova donosi veliku zaradu i predstavlja najveći izvor prihoda plemena. Odrasle žene sa prstenjem oko vrata dobijaju svakog meseca od starešine plemena 30 evra i 30 kg pirinča.
Za svaku devojčicu sa sličnim ukrasima, roditelji dobijaju još 15 evra i 20 kg pirinča. Ranije su morali da provode čitav dan u poljima pirinča i da pored toga jedva sastavljaju kraj sa krajem.
Padaunzi turistima iz svih krajeva sveta naplaćuju čak i da vide "žene žirafe" i fotografišu njihove ukrase. I da nema turista, kažu, ne bi prestali da nose svoje ogrlice.
Dakle, žene su te koje zarađuju za život porodice, dok su muškarci zaduženi za decu i kućne poslove. Padaunzi su, za razliku od svojih predaka, prijateljski raspoloženi i rado primaju posetioce.
