Georgina Đuka Tesla, majka Nikole Tesle, rođena je u Tomingaju, u porodici srpskog pravoslavnog sveštenika Nikole Mandića i Sofije Mandić (rođene Budisavljević), iz mesta Gračac u Lici. Unuka je prote Tome Budisavljevića.
Georgina je kao veoma mlada morala da preuzme brigu o staranju šestoro braće i sestara, jer im je majka umrla vrlo rano. To je sprečilo ovu izvanrednu ženu da uči školu i da svoj dar razvije u većoj meri.
O njoj je Tesla govorio uvek sa naročitim ushićenjem i smatrao je da je svoj pronalazački dar nasledio od nje, kao i fantastičnu moć pamćenja. Bila je u stanju da pravi i istražuje razne sprave u domaćinstvu, a u celoj okolini je bila čuvena zbog svojih ručnih radova.
Iako nije umela da čita zanimala se za poeziju i znala je napamet mnoge srpske narodne pesme i odlomke iz Njegoševog „Gorskog vijenca“. Govorilo se da je prava Samarićanka, jer je uvek imala potrebu da pomaže bolesnima i nemoćnima.
Po majčinoj liniji je Georgina bila potomak Budisavljevića, porodice koja je u 18. i 19. veku imala dva člana koji su od austrijskih careva dobili plemstvo na osnovu vojnih zasluga. Iz tog razloga su Budisavljevići u Lici uživali veliki ugled.
Đuka je bila stub doma. Svaki kutak je držala pod konac, pravila je alatke, tkala, vezla, a po Teslinim rečima: "Ono što očima vidi, rukama je mogla da stvori." Mnogo pažnje je posvećivala vaspitanju dece, učila ih da budu dobri ljudi i milostivi prema bližnjima.
Iz iste šire porodice Budisavljević, iz koje je poticala Georginina majka Sofija je i Jovanka Budisavljević (udata Broz), poslednja žena Josipa Broza Tita. Njihov zajednički predak je Tošo, pradeda prote Tome Budisavljevića koji je 1811. godine dobio Orden Legije časti od Napoleona.
Postala je supruga sveštenika Milutina Tesle, sa kojim je u Smiljanu dobila dva sina - Dana i Nikolu, kao i tri ćerke - Angelinu, Milku i Maricu. Nažalost, Dane je od udarca konja preminuo u 14. godini, što je bila velika tragedija za porodicu. Posle toga, Tesle su se preselile u Gospić, odvojivši se od svoje crkve Svetog Petra i Pavla u Smiljanu i skromne kuće.
Brinula se, jer je Nikola bio bolešljiv i strašljiv, živeći dugo, kako je priznao, u strahu od utvara, zlog duha, ljudoždera... Ona je oduvek prepoznavala njegovu posebnost i znala je da će svi ti strahovi iščeznuti. I bila je u pravu.
Očekivalo se da Nikola nasledi oca i nastavi svešteničkim stazama. Ali majka Đuka je dala završnu reč. Zbog nje se to nije dogodilo. Kako je u knjizi "Znamenite žene Srbije" naveo Žika Marković, ona je očekivala da joj sin krene tim putem, ali da bude obrazovan i "pohranjen knjigama", dok je otac verovao da su one neprijatelji vaspitanja.
Đuka je uspela da ubedi supruga da je za dete bolje da studira tehniku, umesto bogoslovije. Milutin je jedva pristao, jer je Đuka bila uporna. Posle godinu dana lečenja od kolere, Nikola je od roditelja dobio obećanje da će ga poslati na najbolji politehnički fakultet.
Ona je sinu uvek bila podrška, u svemu. Nikola je isticao da je bila dobar psiholog, sa jakom intuicijom. Nije krio da mu je majka pomogla da prevaziđe fazu koja je za njegovog oca bila neoprostiva.
Naime, u mladalačkom zanosu je bio naklonjen kocki i samo je majka to smatrala prolaznom strašću. Razumela je, zapisao je Nikola, mušku prirodu i znala da čovek može da se spase samo vlastitom voljom. U knjizi "Moji izumi" naveo je:
"Sećam se jedno popodne, kada sam izgubio sav novac i strasno žudeo za igrom, ona je došla k meni sa svežnjem novčanica i rekla mi: 'Idi i zabavljaj se!'. Što brže izgubiš sve što imamo, to bolje. Znam da će to da te prođe". Bila je u pravu. Tog trena sam pobedio svoju strast i jedino sam zažalio što nije bila stotinu puta jača."
Telegram da mu je majka na samrti Nikolu je zatekao u Parizu. Odložio je sva predavanja i odmah otputovao u Gospić. Georgina Đuka Tesla je umrla uoči Vaskrsa, na Veliku subotu, u aprilu 1892. godine. Bog joj je uslišio poslednju želju, videla je voljenog sina Nikolu i oprostila se sa njim.
